Antena
 
Autor teksta
 
Vera Bojičić
Šifra teksta
 
7
Datum kreiranja
 
29-11-2008 10:49:37
Datum poslednje izmene
 
29-11-2008 11:18:36
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2124
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
VII - Administracija
 

7. Administracija

“ Jučerašnji dan nam je bio zabavan, čini mi se da je doživljaj dok smo gledale slike bio lepši od predhodnih, smejale smo se i lepršle po nebesima. Priče su me na trenutak vratile u detinjstvo, osetila sam radost pri samoj pomisli da dobro pobedjuje, to je mašta moje mladosti.” Smeškala se Nena koja nam je postavljala doručak, bio je njen red. Ja sam se švercovala oko spremanja ručka, više sam volela da skupljam drva i ložim vatru. Odgovarala im je takva podela posla pošto nisam izbegavala da perem sudje.

“ U detinjstvu svi letimo, bez obzira na uslove života koji su ponekada vrlo teški. Slobodna mašta, misali koje još nisu opterećene životnim problemima, prvo se lepog sećaju. Ima nas više, Eluma koji žele dobro da vlada tako da na kraju uvek pobedi dobra strana.” Pridružila sam se njenome razmišljanju.

“ Šta je danas na redu, koja priča je sledeća slika” radoznala je Vesna

“ Na moju veliku žalost moramo se vratiti zemlji i gledati drugi element vladavine zla, administraciju.”

“ Zašto je ne preskočimo kada ne voliš takve slike da gledaš” odgovorila je pitanjem Vesna.

“ Zato što nema preskakanja, ona nas čeka u svom punom zamahu, kada se vratimo iz ove lepote i mira. Administracija je prva koja će da nas sačeka čim na put izadjemo. Zato hajdemo napred.” Dala sam im sliku da čitaju.

Velika tvorevina privatizacije je administracija koja je nastala na prostom razmišljanju vlasnika zemlje i kapitala, da kao što je njima i nekom drugom može pasti na pamet da im oteto otme. Tvorevina kojoj je jedina namena da obezbedi vladavinu pojedinaca i nepovredivost privatne svojine. Nije se promenila njena svraha od nastanka do danas, samo se menjala priča i nazivi vladavine.

Mislila sam, dok se sa njome nisam suočila, da je njena svrha da obezbedi mir, pravdu i da stiti ljude od nasilja. Posle suočavanja, kroz život i rad, shvatila sam da je suština sasvim drugačija. Administracija hoče da upravlja ljudima, da svakoga stavi pod svoju komandu, da ubira harać, porez. Zavarava pričom da je sve u službi naroda i da služi narodu.

Stvarnost je drugacija. Administracija ustvari jača, uvećava se. Ona je ta koja daje podršku vladavini ne ljudi, koja se stavlja na njihovu stranu. Formiraju se razne stranke, zatim nevladine organizacije, nekakve kancelarije u kojima možes da se žali, komisije, pa zatim kontrolori tih komisija, uvećava se policija, razne finansiske inspekcije, tržišne, da ih ne nabrajam dalje ima ih raznih, zatim inspekcije za kontrolu inspekcija. Stvoren je moćan sistem za uprevljanje ljudima. Nema ni traga obečanja koje su dali da hoće sluge da budu narodu. Ishod je takodje poznat, administracija i svi okupljeni oko nje uzivaju blagodeti materijalnih dobara, bogate se, pa tako sebe i vide kao gospodare života i smrti običnih smrtnika. Svi su se natovarili na ledja onima koji bar nešto rade, a pritom sebe vide kao pametnije i sposobne ljude.

Nemilosrdna, pohlepna administracija, ne zna za pravo i pravdu. Ako te pokradu porez na pokradeno moraš da platiš, imaš isti tretman kao da si prodao, pošto su te pokrali nemaš čime da platiš, pa se gomilaju zatezne kamate i kazne, sa kradjom tek poćinje stradanje nastradalog. Lopova niko ne dira, ako hoćeš da isteruješ pravdu za to je takodje potreban novac, lopov ga ima da se njime brani, ali ne i pokradeni, tako je Pravda na strani lopova koji može da je plaća. Kradjom, kradja se nastavlja i sva imovina pokredenog predje u ruke administracije. Čitave fabrike, zemljiste, poslovni prostor, stambeni kvartovi, stanovi, sve uzmu putem kamata i kazni. Sve pripadne administraciji koja zatim ponovo sve prodaje sledećoj žrtvi.Veliki kapital uništava mali, ne da mu da se razvije. Dovoljno je uraditi jedan veći posao za veliku firmu i da odmah bankrotiraš. Veliki jednostavno neće da plate na vreme obavljeni posao, pa tako manja firma ulazi u dug prema administraciji i propada. Nema mogućnosti da se dug poreza prenese dužniku. Poznajem dosta ljudi koji su tako nastradali ula\uci sav kapital da bi uradili posao velikoj firmi. Administracija vlada represijom velikih razmera. U svemu tome jedino dobro su državne škole i zdravstvene ustanove koje stoje na raspolaganju ljudima.

Bankari su deo administracije koji manipulišu kapitalom drugih, na razne načine uzimaju nekakve procente i gomilaju lični kapital, Administracija im pomaže jer svo planetarno poslovanje maora da ide preko banaka. Uvek sam se divila sposobnosti njihovih umova da iskoriste svakoga ko bilo šta pokuša da radi, uvek se u računu pojavljuju neki manji iznosi koji se oduzimaju. Pridodaje se nekakva sitna kamata iznosima na računima,koja je u odnosu na oduzeto ništavna. Planetarno u pitanju su ogromne količine novca. Čini mi se da banke ne deru samo štediše, jer oni se sami odriču svoga novca u korist banke koja ga daje uz kamate. Štede, zarad štednje odriću se komotnog života, a novcem bankari raspolazu i odbijaju nekakve stavke kojima uvek moraš da ulaziš u trag.

Demokratija kao najveće dostignuće čovečanstva, takodje je samo na rečima. Trebala bi da bude vladavina naroda ali nije već je vladavina kapitala i administracije. Izgovor koji postoji je da se može na izborima menjati vlast, suštinski nema promene jer se sistem vladavine ne menja, ko ce voditi u takvim uslovima zemlju skoro da nema značaja jer zna se, vlada kapital. Sloboda govora je takodje zagarantovana, ali baš ta sloboda je bolja od svake špijunske organizacije, ne moraju se ugradjivati prislušni aparati. Slobodom govora se masa drži pod kontrolom. Svako moze reći šta misli, kritikovati, niko neće da interveniše dok je govor bezopasan. Lako je proglasiti nekoga za državnog neprijatelja ako delovanje pojedinca uzdrma narodne mase.

Administraciju čini odrdjen krug ljudi kojima je životno opredeljenje da se domognu vlasti i privilegija koje ona daje. Tako su zaposleni u administracije porodice i rodjaci onih koji su bili i koji jesu na vlasti. Stvara se skupina koja je potpuno van stvarnosti, ima svoj svet u porodici i na poslu. Verni su glasaci i sledbenici administracije. Snaga iz naroda može da se oseti samo dolaskom nekog strućnjaka koji se domogao mesta znanjem, učenjem najčešce elektrotehnike. I na tome polju administracija je našal rešenje, svako iz naroda ko je potencijalni talenat uzima se za stipendistu. Znaju da mesto radjanja genija ne mogu da kontrolišu. Odmah ga preuzmu i vaspitavaju da bude njihov čovek. Izdvoje ga kao posebnog i samim tim ga razoružaju, naprave poslušnika.

Izbore kao sredstvo borbe za promenu, koristi sve manje ljudi, jednostavno ne znaju za koga bi glasali kada se pokazalo da svaka vlast gleda sebe i sebi donosi dobit. Narod čeka. Znam sta čeka, prvoga koji će postupiti kako treba. Vodja će biti onaj koji bude znao da pravilno upotrebi ono sto mu je bog dao. Prvi sa mnogo novca, koji ce ga uložiti u bolji život naroda, bez želje da gomila bezvredni kapital, bez kamate. Prvi koji će znati šta sa kapitalom treba da radi i dati ga do poslednje pare za život ljudi. Takvoga još nema, postoje samo pojedinci koji daju milostinju, mrvice od onoga što su stekli koristeci druge ljude.

Administracija i veliki kapital zajedno deluju, pomažu se, zajedno drže pod kontrolom planetu. Svakoga ko njihovoj vladavini može dati doprinios znanjem i radom uzmu pod svoje okrilje a ostatak naroda nije im bitan, zovu ih obični ljudi. Sluzi im kao tržište i jeftina radna snaga. Nadu pružaju smešnim igrama na sreću, koja je u stvari jos jedan vid pljačke. Igre na srecu nude narodu poput rimljana, igre i malo hleba. Na primer kod nas je sada aktuelno grebanje a nagradni fond su Mercedesi. Naravno igra je podrška proizvodjaču i uvozniku Mercedesa, koji će da prodaju sto komada u prvom krugu. Skupi Mercedes je uglavnom u svakoj igri nagrada igračima. Naravno i igre na srecu igraju oni koji imaju navac da plate srećku iznos kojim neko mora da prehrani porodicu..

Bogatije države imaju masku koja se zove socijalni program, njime kupuju mir i neprekudno rade na otudjenju medju ljudima. Što je zemlja bogatija ljudi su izolovaniji i usamljeniji, imaju manju šansu da dokuče stvarnu slobodu. Novcem se ubija Bog u ljudima i sve se svodi na uživanje u materijalnom bogastvu u lepo nameštenim kućama u kojima se boravi, vegetira. Počinju ljudi ljudima da smetaju, galama dece iz komšiluka da im mir remeti, osamljenost uzima maha jer se svako pribojava da ako nadje partnera on mu može trošiti pare i smanjiti kapital. Otudjenje i nesposobost suočavanja sa stvernošću je rezultat Bogastva nacije, samim tim i nesposobnost da se menja sistem koji vodi uništenju zemlje.

“ Vera, naša stvarnos je takva. Mislim da ne možemo ništa da promenimo osim da se prilagodimo. Svaka promena mogla bi da se ostvari jedino revolucijom a pokazalo se da ni revolucije takav sistem ne menjaju, da posle revolucije može biti još gore.” prva je komentarisala Nena,

“ Čini mi se da ti ne voliš zapadne civilizacije” dodala je Vesna

“ Ravolucije su neuspele i u pravu si Neon ne donose suštinske promene već promenu vlasti. Socijalizam je bio i jeste sistem koji može da donese napredak samo sprovodjenje nije bilo dobro. Smatra se da je takva ideologija mrtva što takodje nje tačno jer je to budućnost čoveka, kada uspemo da se oslobodimo vladavine kapitala. Kada gledam zapad osćam odbojnost jer znam sta sledi a on mi je dobar pokazatelj. Imala sam crveni pasoš i naravno obilazila gradove, moram vam reći da na mene nisu ostavili nikakav utisak. Videla sam samo lepe gradjevine i uredjene cvetne parkove, dok sam šetala ulicama gledala sam ljude kamenih lica koji nekuda žure. Gledajuci ih taka na primer u nemačkoj postavljala sam sebi pitanje da li oni i dalje misle da su viša rasa ljudi.“

“ Jas am obožavala da idem u Nemačku. Ostavljalo me je bez daha kada udjem u njihove prodavnice. Divila sam se smislu koji poseduju da svaki proizvod izgleda lepo, i kako je sve upakovano sa mnogo ukusa. Kupovala sam svakakve sitnice i donosila ih kući kao suvenire, da ih gledam. Na mene je ostavljalo utisak savršenstva uredjenost i ćistoča njihovih gradova” ispričala je Vesna svoj doživljaj zapada.

“ Gledale smo gradove različitim očima. Ti si bila tržišno opredeljena i gledala si dekor samo očima a ja sam pratila osećaj. Zapad je za mene izvor patnje i stradanja drugih naroda. Vidim ih kao ljude koji misle da su bolji od drugih i koji traže sluge. Uvoze radnu snagu da bi za njima čistila i za njih radial poslove koji su njima ispod časti. Oni dele ljude na dve klase. Mada, svuda je tako samo kod njih je bolje uredjeno, jača je administracija, tačno se zna šta možeš a šta ne. Možes da radiš, zaradjeno da stavis u banku i da čuvaš za stare dane kada ponešto od toga stigneš da potrošiš.”

“ Jeziva si, pa nije tako loše”. Nasmejala se Vesna

“ Ja mislim da je tako, jer sećam se da su na more dolazili samo stariji turisti iz nemačke. Mlade svabice bile su retkost i obično su bile iz bogatijih porodica. To su mi ispričali momci koji su im se udvarali.” Zakljucila je Nena i dodala:

“ Zakačile smo se za Nemce, oni su stvarno radan narod, ustvari dobro organizuju rad. Hajde da se vratimo nama i nešem iskustvu koje nam je bliže.”

“ Vladavina administracije i kapitala najbolje se vide ako pratite poslove kojima se bavimo. Proizvodnja više nije bitna za države jer velike korporacije hoće globalno tržišt. One su taj deo posla već odradile. Tehnika, auto industrija, metalna industrija, Naftna industrija, energetika, duvanska industrija, sve je već planetarno u rukama najjačih kapitalista. Ostatak posla je samo dokupljivanje onoga sto je ponegde preostalo. Globalizacija znači da je čovečanstvo ucenjeno od pojedinaca, ako slušaš imaćeš a ako ne možes da umreš. Antiglobalisti širom sveta kada demonstriraju, dobijaju batine. Za njihov govor nema proklamovane demokratije”

Ćutale su. Pnovila se slika kada smo pricale o narko mafiji. Znam da znaju, ali nekako su pomirene sa sistemom i načinom života. Da se može promeniti ne veruju, pa smatraju da nemaju sta reći. Proletela mi je misao, možda ne znaju, pa sam nastavila da im pričam kako da gledaju.

“ Evo da gledamo nas gde se formira zapadni sistem vladavine, kod njih je to uredjeno, šta se prvo radi. Banke se prvo privatizuju, odredjuje se ko će vladati zemljom i za koga će narod raditi, ko će ubirati prvi harac putem kreditiranja. Jeste li gledale sta se gradi po Beogradu, ja sam videla da najlepše zgrade pripadaju bankama. Posao koji se može dobiti je u bankarstvu. Posao bankarstva zasnovan na čistoj iluziji vrednosti novca. Na iluziji je sagradjen kompletan život planete.”

“ Vera novac nije iluzija od njega se živi”. Usprotivila se Vesna

“ Iluzija je. Počnimo od hrane, da bi normalno živeo treba da uneses odredjeni broj kalorija. Primanja nisu bitna za hranu vec potreba koja je svima ista, male razlike postoje u zavisnosti od posla kojim se baviš. Hrana svuda na svetu ima istu kaloričnu vrednost. Ali gledano u novcu razlike su ogromne i zavise od zemlje. Kada jedu bogataš i siromah oni pojedu isto ali neko potroši sto dinara za ručak a neko deset hiljada. Razlike stvarne nema, osim mozda one u pakovanju. Znate li da je naša civilizacija zemlje tri, na ovaj način rešila da izbaci novac iz upotrebe. Uzeli su za meru kaloriju i sve tako preračunavali, brzo su se oslobodili balasti novca i presli na razvojnu ekonomiju. Vesna, od novca se ne živi već od hrane koju nam zemlja daje. Novcem je samo zemlja privatizovana tako da pojedinac može da te izgladnjuje ako ne prihvatiš njegove uslove života, tj, da mu budeš rob. Administracija stvara silu, policiju, da bi naterala ljude da poredak poštuju. Nema hrane ako nema para, što uopste nije tačno jer zemlja je rodna..”

“Novcem koji je iluzija kupuje se zemlja koja je stvarna. Novcem Amerikanci plaćaju znanje. Stvarno, mugu čoveka da plate koliko god da traži, jer novac ima neograničenu količinu” Ponavljala je Nena a zatim nastavila:” Sve je igra brojki koje izražavaju novac, berze, osnovice, kamate, ztezne kamate administracije, deonice, dugovanja, potrošnja, igre na srecu. Sve su samo brojke zbog kojih ne možeš da spavaš. Sve što radimo vrti se oko brojeva.”

“ Da je novac iluzija pokazuje i mogućnost da ga ostampaš, ne kao falsifikat već da bude isti.’ Dodala sam

“ Pa to ne sme niko da uradi, za takav prekršaj može smrtna kazna da se dobije.”pobunila se Vesna smatrajuci da je moje poredjenje opasno.

“ To Vam i govorim da je u pitanju iluzija koja se štiti silom i pretnjom smrću. Može da se napravi u originalu što znaći da je štampani material kojim se manipuliše. I sa takvim novcem možes da kupis zemlju. Da administracija izmišljenim uvečavanjima putem zateznih kamatama uzima ljudima imovinu da bi je ponovo prodavala, pljačka. Ako udješ u dug ne možeš da ga isplatiš nikada. Važi za pojedince i za države”dodala sam

“ Toga se plašim, mogućnosti da ću upasti u dužničku krizu ako ne uspem da nadjem posao. Deca se još školuju a naše dve platebile su dovoljne za skroman ali normalan život. Veliko je opterećenje, to osećam, kada se čoveku traži više nego što ima. Sećam se incidenta koji je napravio privatnik pucajući i paleći papirologiju finansiskoj inspekciji. Kasnio je sa nekoliko dana sa plaćanjem poreza pa mu izrekli drasticnu kaznu. Pukao mu film i sada je u zatvoru”. Setila se skorasnjeg dogadjaja Vesna.

“ Represija i nepravda uvek vode poštenoga čoveka ka pucanju filma. Poneko zapali dokumentaciju a većini srce pukne od muke. Kada ne možes više da plaćaš razna potraživanja tu je Pravda da te osudi i pošalje u zatvor da odradiš kaznu. U dvadeset prvome veku ovaj način rada biće još vise izražen. Zatvorenici zbog svakakvih prekršaja biće, i sada su, upotrebljavani kao radna snaga na privatnim farmama. Manjkace poljoprivreni radnici jer će se mahom svi radon sposobni preseliti u gradove. Administracija će na ovaj način zaradjivati pare. Ići će se u zatvor za svašta i neće smeti ni da se pisne.”

“ Mene najviše nervira stvaranje privatnih škola, ćini mi se da je jako nepravićno novcem odredjivati ko će moći da uči. Da sam morala plaćati školovanje ne bih nikada završila fakultet, moji su roditelji bili radnici”, skrenula je razgovor na drugu stranu Vesna.

“ Meni je isto baš školovanje važno, naročito od kada znam da je istraživanje i učenje sveta obaveza čoveka. Jeste li videle šta se prvo privatizuje u školstvu i sta se daje bogatima da prvo nauče. Menadzment. Stvara se vojska koja će da vlada ljudima, vojska koja ne poznaje stvarnost i koja će tražiti da se sprovode njihove sulude zamisli. Pravac školovanja takodje se usmerava da prati vladavinu kapitala. Uče se i popularna su zanimanja, bankarstvo, tržisna ekonomija, pravo. Zatim slede zanimanja iz oblasti telekomunikacija koja je i biće glavna snaga vladavine kapitala. Film i novinarstvo uglavnom služi da prića priće o vlasti i bogatasima, šta ko od njih radi i ima, glavne su teme. Medju njima uvek će se naći poneki borac da se bori za istinu, medju njima ima hrabrih. Znanost, prirodne nauke, tehničke, književnot i jezici, koja vodi u budućnost pripadaće onima koji su skromniji i koji traže znanje. Posao učitelja je uvek bilo i biće cenenjo, časno zanimanje.”

“ Sećaš li se Slavka i njegove borbe protiv režima. Ubili su ga da bi ćutao.” Sa tugom u glasu Nena i dodala: “Onako lep čovek, šteta.”

“ Naravno da se sećam, za njega je vezano jedno moje značajno iskustvo. Kada su ga prvi put osudili na drakonsku kazni bila sam van sebe od besa. Ko ima pravo da mi uskrati informaciju i da mi odredjuje šta ću da čitam. Mislila sam tada, da puno ljudi deli moje osećanje. Sudjenje i dan kada će biti je objavljeno. Spremila sam se i zatvorila radnju, uzela tabak hamer papira i ispisala parolu podrške borcu za istinu. Kada sam stigla do suda ispred je bilo samo dvadesetak novinara, mislila sam da će doći ljudi da mu pruže podršku, ali nikoga nije bilo. Popela sam se na sprat sa smotanom parolom i sela ispred sudnice. Na klupi pored mene sedeo je jedan stariji gospodin pa smo se upoznali. On je bio predstavnik druge strane koja je tužila, sebe je zvao patriota. Istrčao je usplahireni sudija, videla sam dam u nije lako, i hteo da me otera ali nisam htela da idem ako ne otera i gospodina pored mene. Na kraju me je ostavio šapućući, jedan jedan, može. Kada je Slavko sa pratnjom dolazio ja sam raširila parolu koju su mi odmah oteli jer su me verovatno držali na oku. Otisla sam kući. Tada sam shvatila da ljudi uglavnom vole da se sakriju kada naidje oluja, bila sam duboko razočarana i dugo nisam mogla da se oslobodim neverice da sam samo je bila tamo.”. ispričala sam im doživljaj koji pamtim kao tužan jer su mi zabranili da čitam omiljene novine.

“ Dobro, to znamo da voliš demonstracije na koje niko ne ide, išla sam i ja sa tobom, sećas se, na kraju smo svi koji smo učestvovali postali popularni a pretili su nam otkazom kada smo pošle” dodala je Vesna smejuci se.

“Ja bih i sada demonstrilala sa antiglobalistima, nego nema ih.”

“ I ja bih” složila se Nena sa mnom

Demonstracije, sama reč me je na trenutak vratila unazad u vreme kada mi je otac bio medju živima. Kod njega sam videla kako čovek može da pobedi strah i sujetu. Prvo me je savetovao da se klonim nevolje, bojao se za mene. Zatim je strogoću zamenio prijateljstvom. Sećam se njegovih reči kada je bio bolestan “ Gde si rodjena, demonstriraš li”. Srce koje je jednom otvorio da kraja njegovog života samo je toplinu i podršku davalo. Sve sam mu pričala. Volim da ga se sećam, on mi je prvi otvorio vidike, ne pričom već postupcima. Naučio me da novac nikada ne vlada sa mnom, da prijatelje biram po dobroti, da ucenu ne prihvatam vec da se istinom borim, da ne tražim privilegije. Da budem slobodno biće.Vesnin glas me je vratio sadasnjosti

“ Ipak uspemo da se okupima kada treba. Skinuli smo Miloševica sa vlasti, pola beograda je izašlo na ulice. Bile smo sve tri tamo, ja sam se plašila ali nisam pobegla kada su počeli da bacaju suzavac ispred skupštine. Slušala sam Velju kako nas bodri rečima “ Svi zanmo zašto smo dosli i ne idemo dok ne obavimo posao.” Evo mi sada promena za koju sam se borila, bez posla sam ostala i verovatno dok živim neće se na bolje promeniti”

“ Ja sam tada, ostala celu noć ispred skupštine. Nisam bila dobro obučena za noćnu stražu, nisam ni mislila da tako dugo ostanem. Medjutim sprijateljila sam se sa ljudima iz unutrasnjosti, oni su uglavnom čuvali Beogradu noćnu stražu, pa me je od njih bilo sramota da odem kući. Rezultate nese revolucije oseticemo tek u dvadeset prvom veku.”

“Mislim da smo svi tada bili prevareni, da u stvari nismo tačno znali za šta se borimo. Misija nam je bila da svrgnemo Miloseviča. Večina ljudi nije uopšte htela da Srbija postane kapitalistička zemlj već socijalistička u kojoj je sve privatna svojina. Niko se nije borio za sadašnju nemaštinu i nezaposlenu decu. Videćemo šta će biti. Kakav je dvadeset prvi vek u kome ću kratko živeti. Rekla je svoje vudjenje posle nekoliko godina od dogadjaja Nena

“ Ispričaću Vam kako je bilo. Jedva čekam da se odmaknemo od teme o kojoj može da se govori sav život. Sva književnost piše o njoj, sva istorija.”

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0032 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "VII - Administracija" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške