Depresija i duhovni rast - Poglavlje 6.
 
Autor teksta
 
plavizrak
Šifra teksta
 
Didr06
Datum kreiranja
 
19-06-2009 01:28:32
Datum poslednje izmene
 
19-06-2009 01:54:07
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2009
 
Vera 072...">
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Još neka iskustva
 

Michelle

Plavi Zrače,

U tome i jeste srž duhovnosti: primenjivati to znanje u svakodnevnom životu, u odnosima sa drugim ljudima koji su ono što jesu, a ne ono što mi od njih očekujemo.. Na to sam i mislila kada kažem - probajte makar nedelju dana da živite tako. Ja sam najmanje tip koji sedi kod kuće i meditira, ali zato se trudim da duhovnost zžvim i primenjujem.. Što je neko rekao - Biti u ovome svetu, al`ne biti od ovoga sveta..

Prvo izvršiti promenu na sebi, onda sve manje privlačimo neprijatne ljude i situacije..Pa i kad nas neko "napadne". kako ćemo odreagovati? Ako nam svaka sitnica ruši unutrašnji mir, onda nismo daleko dogurali... To je vežba, kao i sve drugo.. Imam kolegu koji je mnogo nervozan, sav je u negativnom filmu, živi u "teorijama zavere" i sl... Igrom slučaja, primorani smo da radimo zajedno i on je zaista sjajan u svom poslu, ali tu svoju negativnost prenosi na sve ljude oko sebe... Čak mu je i humor crn! E, sada, ja sam u početku prema njemu osećala odbojnost, iako on u suštini nije loš čovek... Onda sam promenila percepciju... počela sam da ga gledam drugim očima i samim tim i njegov odnos prema meni se promenio... On i dalje sve posmatra "crno", ja ne mogu da menjam njegove misli, ali naša saradnja je postala mnogo bolja, on se svuda hvali kako mi super funkcionišemo, iako je retko ko mogao sa njim da ostvari takav odnos... Znači, ja ne provodim sa njim svaki dan, ali kad već moramo da sarađujemo, hajde da to bude na obostrano zadovoljstvo... Naravno, ja sam mogla možda i da mu namestim otkaz, ili sama da dam otkaz... ali - zašto? Uvek i svuda možete naići na takve ljude... A to je test - koliko smo ustvari odmakli na stazi duhovnosti..

To je zaista divno kad posmatrate kako menjanjem sebe - menjate svet oko sebe... I ljudi se menjaju prema vama i ne znaju zasto im je lepo u vašem društvu, ali su tu, sa vama, smeju se i srecni su... makar na trenutak... To je čarobno!

* * *

Aleksandra-Caca

Dragi Plavizrače ,

ovu odličnu temu pratim od kad si je postavio .

A ti si za mene zaboravio - da sam već prošla kroz to stanje svesti : demonski napadi , teška depresija...(zavisno od toga da li se gleda iz medicinskog ili ugla duhovnog ) .

Sve je to rezultiralo time da se izdignem iznad patnje i bola - posle tih događaja muke za mene više nisu muke , i zato smatram da sam dobila ne bitku nego rat ... Između ostalih duhovnih darova , stari ego mi je umro i rodio se novi , tolerantniji , pun razumevanja , svest mi se znatno izdigla...

Nemam vremena da pišem , spremam se za putovanje , radi podsećanja , već sam pisala o tome...

“Upravo mi se to desilo , pre nekih 6 - 7 godina ( tada sam imala 25 godina , verovala sam u Boga , ali ne nešto posebno , jer mi je tada vera bila slaba , sa povremenim strahovima od ništavila posle smrti (sumnje da postoji Bog ). Nisam nikada videla demone , ali sam ih zato vrlo intenzivno osetila , za vreme moje teške depresije , kada se u mene sjatilo čitavo jato demona ! Prvo da kažem da su me i preko drugih ljudi demoni maltretirali , moja majka , rođena sestra , prijatelji i čitava moja okolina mi nije verovala da prolazim kroz pravi pakao ! Njima sam izgledala sasvim normalno, osim što mi se na licu videla tuga , i u očima beznadežnost - iz aviona ! Molila sam mamu da me odvede da ležim u bolnici, mislila je da izvodim i preuveličavam ... Tek kad sam pokušala da se ubijem , odvela me je kod psihijatra, i, zamisli, nije hteo ni lekove da mi da - opet je ispalo da ja izvodim, jer, kao, želim da skrenem pažnju na sebe !?! I - klasika , nije tebi ništa , to je samo mala kriza , šetaj u prirodi , radi samo ono što ti prija , bla , bla ,...rekao mi je doktor ! Jedino mi je sveštenik verovao kroza šta prolazim , čitao mi je razne molitve protiv zlih sila ... ali bezuspešno ... Šest meseci je pakao trajao ( a svaki minut mi je trajao kao večnost ), dušu su mi demoni neprestano kidali , i misleni haos stvarali - bez i jednog minuta predaha ! Šest meseci nisam ni spavala - ni to mi nisu verovali . A sve to vreme sam mislila da se nikada neću isčupati iz njihovih kandži , i da moram da prekratim muke ( nisam tada znala da su to bile njihove sugestije , i da to nisu moje misli ). Nešto me je teralo da krenem u Ostrog ... tamo sam osetila Božije prisustvo, tamo su mi pročitali molitve, prespavala sam pod Ostrogom - i kao nova sam se vratila kući , ali drugu noć kod kuće , taman da zaspim - kad davi me nešto i pritiska , ugušiću se , mislim se ja , pokušam da se pomerim - nema šanse ni milimetar da pomerim ni jedan deo tela . Setim se , pa izgovorim u sebi Oče naš - i pusti me ! Sutradan uveče - opet isti scenario , Oče naš - i nestade. E, tad sam se već zabrinula , i plašila da legnem da spavam , kad mi se upali lampica pre spavanja : kađenje sobe , molitve , Biblija ispod jastuka , ikone , poprskala sam ceo krevet svetom vodicom iz Ostroga ... ALI , opet ništa od toga ne bi delovalo , da nisam IMALA NEPRIKOSNOVENU VERU , da će ih ti moji rituali oterati - i uspelo je ! Kada sam posle svešteniku ispričala zadnji dogadjaj , počeo je da se krsti , i rekao mi da sam samo svojom JAKOM VEROM uspela da preostale demone isteram iz sebe , i da je to jako teško da čovek učini sam - ja sam prvi slučaj za koji on zna ( da ih je neko svojom verom oterao sam ).

Posla toga sam imala besplatnu blagodet ( hrišćanski termin ) pune dve godine bez prekida , enormno su mi porasle duhovne moći ( i uveliko sam ih koristila ), imala sam uvide , počela sam tada da pišem pesme, ponekad se na mene spušta Sveti Duh - i to je taj trenutak kada sam u Raju . i još mnogo , mnogo duhovnih darova sam dobila na poklon - tačnije , ZARADILA SAM IH !

Od tada se ja sa demonima više ne borim , ZATO ŠTO SAM VEĆ POBEDILA I DOBILA , ne bitku , nego RAT!!! Sada živim U MIRU ... jedino nekad odem do nekog rođaka , komšije , ili prijatelja da im osveštam kuću i oteram zle sile ( 100% uspešno ) .”

* * *

Petra

Sad me Mischell upravo podsetila na iste takve suradnike, samo što su meni pretpostavljeni i moramo svakodnevno da surađujemo. Jedan od njih je veoma nervozan i paranoičan, u svemu vidi "teoriju zavere", rekacije su mu burne, kao vulkan plane , svašta izgovori, i za 5 minuta kao da se nije ništa dogodilo, nije zlopamtilo. To mi je ponašanje bilo neshvatljivo i zaista ničim izazvano. Nije mi bilo nikako jasno zašto se to događa, analizirala sam šta je uzrok tome i nikako nisam mogla da prihvatim objašnjenja pročitana iz duhovnosti, da to sama privlačim. Posle svakog takvog konflikta ja sam se ljutila na njega, premotavala film i analizirala: zašto?, kako?, itd. Naravno da se to promenilo onog momenta kad sam ja u svojoj glavi raščistila sama sa sobom, odlučila sam da kod svih pronađem i vidim samo vrline, a ekscesne situacije da zanemarim, i ne pridajem im važnost. Donela sam odluku da se više ne nerviram, potpuno drugačiji pristup, sve osobe iz mog radnog okruženja sam počela drugačije posmatrati, pozitivno i sa mnogo više truda da ipak vidim samo dobro stvari, i stvari su polako počele da dolaze na svoje mesto, već 2-3 godine je sve kako treba.Shvatila sam da promenom percepcije u sebi, kreiramo našu sadašnjost. Više nema konflikata, meni se čini da su i drugi ljudi postali bolji, mada su mediji puni drugih obaveštenja. Sami se moramo promeniti, a to je najteže shvatiti i promeniti sebe i svoje ponašanje, jer svi uglavnom misle kako su baš oni nepogrešivi, a drugi ljudi su ti koji su ovakvi ili onakvi. Ključ je u nama.

* * *

Vera072

Poruke stižu sa svih strana i sve se uklapaju i potvrđuju moj uvid i priču. Evo još jedne zanimljive, koja je jako kompaktibilana sa dejstvom Elektre. Svako iskustvo ima svoju vrednost i svačije je deo celine. Ima dosta ljudi koji su u susretu sa sistemom koji zemljom vlada, spoznali da treba da budu posmatrači sa strane i da se nauče strpljenju i čekanju, umesto da se drmaju stresom, tj. samovoljom. Kada se dokuči da smo svi jedno, tek tada se može uložiti napor da se nešto promeni. Svačiji bol je naš bol. Stvari se ubrzavaju zato što je kupola blizu i što je veza linijom života uspostavljena, to znači da se ne mora na pravdu čekati vekovima, već da se ona može odigrati brzo, sada smo u vremenu kada nam se sve vraća po zasluzi. Sve što se radi radi se sebi.

* * *

Plavi Zrak

Ovo je, čini mi se, dobar način: da naizmenično svako od nas iznosi svoja iskustva i viđenja ove teme.

Možda i inspirisan onim što su drugi napisali, ali bez obaveze da to i komentariše. Da ne ispadne da se, navođenjem svih ovih primera, usredsređujemo na tamnu ili obeshrabrujuću stranu fizičke stvarnosti.

Ovde samo konstatujemo ono što vidimo oko sebe i u sebi.

I nudimo svoja rešenja.

Svoje "znakove pored puta".

Za one koje možda život navede na ovakav put (na opisana stanja svesti).

Na ovakvom teškom putu - veoma je važno dobro shvatiti kuda put vodi, i dobro se orijentisati.

* * *

Plavi Zrak

Stanje svesti u kojem čoveku sve postane bezvredno i besmisleno - DRAMATIČNO JE KAO MEĐUSTANJE.

I JOŠ JE DRAMATIČNIJE AKO ČOVEK NEMA O NJEMU BAR ONA ZNANJA I OBJAŠNJENJA KOJA SMO OVDE NAVODILI.

"Kao međustanje"...

Između stanja svesti u kojem smo bezrezervno bili uronjeni u vrednosti ovog fizičkog sveta, u njemu smo videli vrednosti u koje smo ulagali energiju, u njemu smo videli smisao svog angažovanja, to angažovanje je davalo smisao našem postojanju. (Imati porodicu, biti dobro finansijski situiran, imati kuću ili stan, dobar auto, karijeru, itd.)

U međustanju - sve to nam postaje bezvredno i besmisleno.

I ONDA ISKRSAVA JEDNO TEŠKO PITANJE: U ŠTA DALJE ULAGATI SVOJU ENERGIJU? Imamo potrebu da ulažemo svoju energiju u nešto, a u šta da je ulažemo, ako su nam se dosadašnji ciljevi i vrednosti - srušili?

Da to konkretizujem na svom, već datom primeru...

U stolarskom poslu, kao i dopunskoj aktivnosti i hobiju, zaista sam uživao... Upao sam u stanje u kojem mi je čak i taj posao postao besmislen. Nisam čak mogao ni da prisilim sebe da dalje taj posao radim.

NITI SAM MOGAO DA NAĐEM NEKE DRUGE AKTIVNOSTI KOJE BI MI, KAO VREDNE, PRIVLAČILE PAŽNJU. Meni, koji po prirodi nisam sklon nefunkcionalnom lenstvovanju.

E, TO MEĐUSTANJE MI JE BILO NAJTEŽE I NAJMISTERIOZNIJE...

Ovo o čemu govorim je svakako neka dramatičnija ili baš dramatična varijanta. Ona je na delu kod svih onih koji su zapadali ili jesu u nekim vidovima depresivnih stanja.

Ne znači da svi treba da prođu baš kroz ovakav intenzitet poteškoća.

Ali nešto od ovoga, makar u znatno blažoj varijanti, verovatno je svako bio u prilici da oseti, ili da prođe kroz tako nešto.

Dakle, svakako vredi da se o ovome priča...

* * *

Vera072

To međustanje je nedostatak ljubavi u srcu, za druge. Kada bi se čovek osvrnuo oko sebe i video druge, jad u koji su upali, ne svojom krivicom, srce bi mu dalo cilj, da pomogne koliko može, upalio bi se žar ljubavi i svaki pomak, za jedn milimetar, bi pričinjavao neopisivu radost.

Cilj je svetionik ka kojem se ide. Ako je predmet cilja sopstveno biće, onda se ono ničim ne može zadovoljiti, jer sve što se materijalno postigne, postaje bezvredno, neinteresantno. Ako ljubavi u srcu nemaš. ništa si, ne ostavljaš traga za sobom, jer kuće, kola, velike građevine, vreme poruši, ostaje samo zapis srca u mislima onih kojima se ljubav daruje kroz delovanje, živi kao legenda kroz sećanje. Mene je taj žar preneo kroz sam pakao na Zemlji, a nije me dodirnuo, izašla sam iz njega sa spoznajom i darom da vidim.

Meni se recimo dopada Mišelin pristup životu, da deli radost svuda gde se pojavi, da njome dodirne svačije srce, još samo da sa svojim darom zaroni malo dublje u svet kome je ta iskra radosti potrebna da je vide, bar na tren.

Zato su i bogataši u materijalnom smislu i izmislili zabavu, humanitarnu akciju, da bi pokušali na jedan tren da osete lepotu davanja. Naravno i ta njihova akcija je u granicama čistog egoizma, više je predstava.

* * *

Plavi Zrak

Na ovom mestu različito vidimo stvari, ali, to ne da ne smeta, nego je baš korisno.

Stanje u kojem osećamo kako sve oko nas gubi smisao i vrednost...

GOVORIM NA OSNOVU ISKUSTVA: JEDINA STRATEGIJA JE ŽELJA DA SE ISTRPI, DA SE IZDRŽI DO KRAJA, VEROVANJE DA NAS TO SNALAZI PO BOŽANSKOM PLANU, DA NAS TO STANJE PRIPREMA ZA UVOĐENJE U VIŠA STANJA SVESTI, JER ONO SAMO PO SEBI ZNAČI PROCES U KOJEM SE, KAO ZMIJA KOŠULJICE, OSLOBAĐAMO VEZANOSTI ZA FIZIČKI SVET.

TU ZAISTA NIKAKVE DUHOVNE STRATEGIJE I DOVIJANJA NE POMAŽU. NI MOLITVE, NI MEDITACIJE, NI POKUŠAJI DA OSEĆAMO LJUBAV... MOŽDA JE TO I ERUPCIJA TAMNIH ENERGIJA IZ NAŠE PODSVESTI, ZAVISI KAKO SE POSMATRA I TUMAČI. TO SU ENERGIJE KOJE PRITISKUJU I STEŽU. U STANJU U KOJEM JEDVA DIŠEMO I ŽIVIMO - NI SLUČAJNO SE NE MOŽE GOVORITI O TOME DA MOŽEMO DA OSEĆAMO LJUBAV PREMA BILO ČEMU ILI BILO KOME. NITI MOŽEMO DA SE USREDSREDIMO NA TO, NITI DA PRISILIMO SEBE NA TAKO NEŠTO.

Kasnije sam našao objašnjenje u "Učenju BHS", koje nekako pogađa ovo što sam mogao da osetim. U SVAKOME OD NAS POSTOJI IMPULS BOŽANSKE LJUBAVI. Ali mi tu Ljubav moramo odblokirati od teških energija kojima smo opterećeni. Dok nosimo te energije, tu Ljubav ne možemo manifestovati, ma koliko želeli. I to su situacije koje možemo naći u opisima života ljudi koji su dostizali viša stanja svesti: u jednom trenutku oni su počeli da osećaju BEZUSLOVNU LJUBAV. DAKLE, NISU ONI DO VIŠIH STANJA SVESTI DOŠLI GAJEĆI BEZUSLOVNU LJUBAV, VEĆ SUPROTNO, ONA SE JAVILA KAO POSLEDICA RAZVOJA SVESTI.

Naravno, treba da se trudimo da osećamo ljubav maksimalno koliko možemo, ali - moja procena se podudara sa ovim što se objašnjava u Učenju... Dok nam se svest ne izdigne na viši nivo - ipak je to samo emocija kao i sve druge, ne stanje svesti koje prožima celo naše biće. AKO MI TU LJUBAV NE MOŽEMO DA OSETIMO I PREMA ČOVEKU KOJI JE NA PLAŽI STAVIO SVOJ PEŠKIR PREKO NAŠEG - ONDA TO NIJE TA BEZUSLOVNA LJUBAV. Ako osećam ljubav prema nekoj ljubaznoj osobi, i prema cveću, a ne osećam je prema neljubaznoj osobi, koja je takođe Božje biće, i ne osećam je i prema korovu - onda to nije bezuslovna ljubav.

OPET DOLAZIMO DO CENTRA TEME (ma koliko se uvek prividno udaljavali od nje).

MORAMO PROĆI KROZ STANJE SVESTI U KOJEM NAM JE SVE BEZVREDNO, DA BISMO SE OSLOBODILI SVIH VEZANOSTI ZA FIZIČKU STVARNOST. ONDA KADA SE OSLOBODIMO TE VEZANOSTI - STVARAMO ZDRAVU OSNOVU ZA FORMIRANJE ILI OSLOBAĐANJE BEZUSLOVNE LJUBAVI.

TAKVA LJUBAV, OSLOBOĐENA IZ DUBINA NAŠEG BIĆA, JEDNOSTAVNO POČNE DA ZRAČI IZ NAS. MI NE MOŽEMO SVESNO DA ODLUČUJEMO DA HOĆEMO ILI NEĆEMO DA OSEĆAMO TAKVU LJUBAV, kao što ne možemo svesno da odlučujemo o disanju, radu srca...

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0052 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
Vera 072...">
 
 
POŠALJITE TEKST - "Još neka iskustva" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške