Depresija i duhovni rast - Poglavlje 12.
 
Autor teksta
 
plavizrak
Šifra teksta
 
Didr12
Datum kreiranja
 
22-06-2009 01:38:49
Datum poslednje izmene
 
22-06-2009 01:41:45
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2038
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Sve je iluzija i Božanska igra!
 

Dajbog

Niti se rađamo, niti umiremo, samo proširujemo svest, da postane svesna svih ovih aspekata... Ipak neka svako uživa u ILUZIJI, koju voli da vidi oko sebe...

* * *

Aleksandra-Caca

Sve ono u šta čvrsto verujete postaje vaša stvarnost. Znači , sve što vidite je odraz vas samih, vaših verovanja koja su kreirala realnost koju vidite oko sebe, odnosno, one stvari na koje ste vaš um podesili , naštimovali , da vidite.... Znam, Dajbože, da ovo sve već znaš , ali nije loše podsetiti se...

* * *

Miodrag

Draga Petra, potpuno se slazem sa tvojom poslednjom konstatacijom,osim da zivot prolazi pored nas... Ovo sve navodim kao primer da je moguće biti zadovoljan i u svakodnevnom životu, i ako sve radite sa ljubavlju, onda ćete imati i osećaj zadovoljstva i sreće, ne možemo se izolovati i postati osobenjaci i filozofirati iz svog kutka, dok život prolazi pored nas... jer ne mozemo se izolovati, i da hocemo, pošto sve vri od života... postati osobenjaci, nije kategorija, pošto smo svi mi ponaosob osobeni. Nema nikog ko nije. Možda se ekstrovertno ispoljavanje osobe moze nazvati osobenjačko, možda... Da li ima neko ko ne filozofira iz svog kutka? Nema, pogotovo ovde na Objavama, gde je toliko očigledno... i život ne može prolaziti pored nas, jer Mi smo Život, TO JE TAKO OČIGLEDNO, zar ne? Samo pogrešno zaključivanje, sve ostalo je na mestu, i hvala Bogu da je tako... Svako dobro, Petra, nisi ni svesna, a i ne moraš... kakav bezbrižan život živiš... uživaj.

* * *

Plavi Zrak

Petra, citat: " Lako je podignuti i proširiti svest kad si osamljen i imaš vremena da se posvetiš sebi i meditacijama, ali je teško izvodljivo kad si okupiran svakodnevnim obavezama.Od ranog jutra ustaješ i žuriš na posao, trčiš kući da skuvaš ručak, pereš spremaš i još gomilu obaveza usput obaviš, neko ti dođe na kafu ili ti odeš nekud. Gde je tu duhovnost?"

Dobra konstatacija, Petra!

Možda smo suviše vezani za predstavu po kojoj bavljenje duhovnošću znači upražnjavanje duhovnih tehnika.

Onda bi oni, koji su u običnoj životnoj situaciji, koju si opisala, bili osuđeni na neduhovnost.

I osuđeni na to, da nemaju mogućnosti da razvijaju svoju svest.

Može li neko, ko ima porodicu, društvene obaveze i ljude koji zavise od njega - sve to da napusti, da bi se posvetio duhovnosti?

Pa, upravo to bi bio u startu neduhovni potez. Da je trebalo da se rodi u uslovima u kojima je uglavnom usamljen i bez nekih posebnih obaveza - on bi se već rodio. A ako se rodio u običnoj životnoj situaciji, a ima u njemu duhovnih težnji - znači da je upućen na bavljenje duhovnošću u običnoj životnoj situaciji.

Znači da su mu dati teži uslovi za duhovni rad i za duhovno napredovanje.

A teži uslovi znače i veće mogućnosti, ukoliko bude dovoljno jak da izdrži sve testove.

LAKO JE DA SE U NEKOM MANASTIRU SVAKODNEVNO NEKO BAVI MOLITVOM I MEDITACIJOM, I ODRŽAVA UNUTRAŠNJI MIR. PRAVI IZAZOV JE DA SE TO POSTIGNE U OBIČNOJ ŽIVOTNOJ SITUACIJI SA HILJADU OBEVAZA I PROBLEMA. I POSTIĆI TO U OVOJ DRUGOJ SITUACIJI JE PRAVO JUNAŠTVO.

MISLIM DA NAS ŽIVOT VODI DUHOVNOM RASTU I U SASVIM OBIČNIM ŽIVOTNIM SITUACIJAMA.

SAMO TREBA IMATI ISPRAVNE ORIJENTACIJE U SVOJOJ SVESTI.

Već smo spominjali primer depresije, kao mogućnosti za oslobađanje od vezanosti za ovaj svet ("mi nismo od ovog sveta").

AKO NEMAMO U SVOJOJ SVESTI ONE ISPRAVNE ORIJENTIR, O KOJIMA SMO GOVORILI, VRTEĆEMO SE U KRUGU DEPRESIJE KO ZNA KOLIKO DUGO.

ISPRAVNO SE U SVESTI POSTAVIVŠI PREMA DEPRESIJI - IMAMO MOGUĆNOST DUHOVNOG NAPREDOVANJA, I TO U SASVIM OBIČNOJ ŽIVOTNOJ SITUACIJI.

* * *

Aleksandra-Caca

Plavi Zrak, citat: " MISLIM DA NAS ŽIVOT VODI DUHOVNOM RASTU I U SASVIM OBIČNIM ŽIVOTNIM SITUACIJAMA." Nego šta ! Baš te obične životne situacije su prilika da primenimo duhovnost u svakodnevnom životu , i da to što znamo ne ostane tamo negde u oblacima .

Kada sam počela da se bavim duhovnošću , cilj mi je bio da naučim da se snađem u tim običnim životnim situacijama u smislu da naučim kako da zadržim unutrašnji mir uprkos spoljašnjem nemiru - tj. haotičnim životnim okolnostima . Da naučim kako da steknem i održim unutrašnju bezrazložnu radost i onda kada su situacije za plakanje , da ne izgubim radost življenja...itd. A sve to ZAHVALJUJUĆI mojim mukama kroz koje sam prošla - njima treba da zahvalim što su me naterale da počnem da se bavim duhovnošću , prvenstveno sobom , razumevanjem... Zahvalna sam Bogu za taj "pakleni , ali ubrzani kurs " razvoja svesti !!!

Svakodnevne životne izazove doživljavam kao TESTOVE koliko sam zaista duhovno napredovala !

Lako je naučiti Theta-tehniku isceljivanja, druge tehnike isceljenja, steći određene moći, lako je izlečiti čoveka od bolesti koristeći Božanske energije kojima si ovladao, lako je zaustaviti kišu, hodati po vatri... verujte mi, sve nabrojano je lako da se savlada, isti je princip... Ali , najteža lekcija su međuljudski odnosi, najteže je primeniti određeno znanje pa sačuvati mir i osećati ljubav prema šefu koji vas je "izribao" na poslu, itd.

Trudim se da većinu dana budem BUDNA i U SADA , i da budem svesna da SVAKU osobu s kojom dođem u kontakt smatram osobom koju sam privukla sama u svoj život, i da mi je Bog poslao kao izazov, priliku da nešto novo naučim o sebi iz međusobnog odnosa sa tom osobom ili da utvrdim "staro" gradivo .

Trudim se da sve životne situacije bilo dobre ili loše, posmatram kao Božiji dar - sve su one testovi, ispiti uz pomoć kojih treba da RASTEMO . Kada sam budna i svesna, onda mi je lako da neki loš događaj prerastem, jer znam da je on poklon .

Jedino u slučajevima kada se uljuljkam i "zadremam", pa usled toga nisam u “sada” i budna - tada mogu da se iznerviram, na kratko - zato što se vrlo brzo trgnem, "probudim" i SETIM SE...

* * *

Talerman

Pa vidis, tako je nekako i zamisljeno bilo to sa našim egom, da se igra, bude veseo i pravi nestašluke.

Na zalost, to se gubi tokom procesa odrastanja i školovanja, tako da takav um o kome ti pričaš, Caco,

imaju samo deca, vile, vilenjaci i mudraci.

* * *

Nardo

Slažem se,Talermane, dodao bih kako mudrac gleda na to... Citiram:

"Rad na sebi dobija svoj najveći smisao tek kad obuhvati sve slojeve ljudskog bića: i razum i srce i volju i, konačno, svjesnost. Kad je rast potpun, unutrašnje bogatstvo razotkriva se u punom sjaju i oplemenjuje sve situacije, relacije i slojeve postojanja s kojima dođe u dodir.

Ali istinski rad na sebi ne mogu, ako hoću da se precizno izražavam, nazvati radom - specifičnost je u pristupu. Rad na sebi je igra na sebi.

Na primer, doklegod ne naučiš neki ples, ti učiš korake, sinhroniziraš kretnje ruku i nogu, pokušavaš i griješiš, griješiš pa opet pokušavaš. Ulažeš veliki trud, danonoćno se zalažeš, učeći valcer ili tango. Tek kada u potpunosti ovladaš svim pokretima, rad iščezava i igra može da počne.

Slično je i sa unutrašnjom igrom. Ne poznavajući zakonitosti duhovnog napretka, čovek se upinje da savlada sve principe, ali kad ih jednom nauči, rad na sebi postaje igra.

Zbog toga i kažemo da je u početku rad na sebi prosto užasan. Kasnije, nakon uvida, igra je stvarno užasno prosta.

Još nešto - obično se misli da je duhovnost određena nekim činom, i to činom koji je po općim mjerilima poseban i svet. Ta je akcija nešto što je, na prvi pogled, iznad svakodnevnih dešavanja. Takvi i slični kriterijumi nemaju nikakve veze sa duhovnošću.

Autentična, duhovnost zavisi od činioca, nikada od čina. Kada je činilac nesvjestan, on pogrešnim imenovanjem čina, kao i samim činom, pripisuje sebi nepostojeću vrijednost."

* * *

Plavi Zrak

Talerman i Nardo su ovim dvema porukama odlično ukazali na jedan novi ugao viđenja problema o kojem i inače u ovoj temi najviše govorimo: o shvatanju iluzornosti ovog sveta.

Da najpre kažem nešto iz ličnog iskustva, a onda... ne mogu da zaobiđem Učenje BHS...

Kako postajemo svesni iluzornosti svega oko nas, tako sve ili skoro sve oko nas gubi onu ozbiljnost kojom smo pre tog procesa primali, posmatrali, reagovali na stvari oko sebe.

Ne mogu da se prisećam i nabrajam konkrtetne situacije, ali prenosim opšti utisak...

Kod ljudi sa kojima radim tako je primetna izuzetna ozbiljnost, umišljanje nekakvog visokog nivoa posla koji rade. U pitanju je rad u školi. Shvatam da je to i zbog davanja nekog većeg značaja sebi. Jer kod njih tako primetno kao da postoji stav: ako ja priznam da je bez efekta i maltene igrarija ovo što radim, onda ja time obezvređujem sebe kao ličnost; što veću ozbiljnost i značaj dajem poslu koji radim - veći značaj kao ličnost i ja dobijam.

Nekada me je to izigravanje "nivoa" čak iritiralo, danas sam ušao "u vode" nekog drugačijeg reagovanja.

I ONDA, KAD VIDITE KAKO LJUDI RADE NEŠTO ŠTO JE TAKOREĆI IGRARIJA, A ZAMIŠLJAJU DA RADE OZBILJAN I ODGOVORAN POSAO, ONI SAMI VAM DELUJU TAKO SMEŠNO.

"Nešto što je takoreći igrarija" - mislim na ono što je baš očigledno, a slažem se da se to može odnositi na sve u životu.

Dakle, i shvatanje svega u životu kao igre - deo je procesa razvoja svesti o iluzornosti fizičkog sveta.

* * *

Plavi Zrak

Iz Učenja BHS ("Božanska igra"):

"Nalazeći se u šikari života, usred dnevne užurbanosti, vama ponekad biva teško da se usredsredite na Božanski sklad, da iza cele gužve, scene sveta koji vas okružuje – uvidite ono večno i neprolazno, što stalno postoji, ali je sakriveno od vaših očiju. Zato vam je toliko važna usmerenost na Božanstvenost. Naučite se da pratite događaje, koji se dešavaju oko vas, kao kroz ekran, kao da ste u teatru, i ljudi, koji vas okružuju se javljaju akterima.

I, ako se vi zamislite nad smislom vašeg života, to ste vi, na samom delu, došli u ovaj svet, da biste odigrali određenu ulogu. U toku života vaše uloge mogu se menjati. Vi čak možete igrati različite uloge u toku dana. Ali, osećaj igre nikada ne sme da vas napusti. Zato što je Bog stvorio ovaj svet kao gigantsku scenu, na kojoj vi možete igrati svoje uloge i, istovremeno, prolaziti obuku.

Ako vi možete dugo vremena da držite u svojoj svesti lik scene, na kojoj vi igrate svoje uloge, to ćete vi moći uskoro da shvatite, da postoji Režiser celog ovog grandioznog spektakla. I taj Režiser neće staviti sebi za zadatak da igrate po ranije napisanom scenariju. Ne, u granicama njegove opšte zamisli vi imate mogućnost da ispoljavate sopstveno stvaralaštvo. Vi možete da preuzimate na sebe nove uloge, ili da menjate one uloge, koje ste igrali ranije.

I, nastupiće moment, kada će vam dosaditi sopstvena improvizacija, i vi ćete se obratiti direktno Režiseru, i stupićete s njim u stvaralačke odnose.Vi ćete se potruditi da shvatite Njegovu zamisao, i što dublje budete shvatali zamisao Tvorca, tim će više vaša delovanja odgovarati Njegovoj zamisli. I vama će postati dosadno da ispunjavate one uloge, koje ste sa takvim zadovoljstvom igrali ranije, zato što će vas slika zamisli za ovu vaseljenu, koja se otkriva pred vama, opsedati i privlačiti svu vašu pažnju. I, što više budete prožeti tom zamisli, tim važnije i važnije uloge ćete igrati.

Potrudite se da u svom životu ne izlazite iz okvira igre. Ne primajte suviše ozbiljno sve što vas okružuje. Uvek se sećajte, da je iluzija vremena, koja vas okružuje, stvorena da traje samo dotle, dok vaša svest ne bude sposobna da zaviri iza te iluzije i da pogleda iza nje realni Božanski svet i realni život. Vaše unutrašnje stanje određuje one životne situacije, u kojima se nalazite. I sve dotle, dok vi posmatrate iluziju koja vas okružuje – kao realnost, vi ne možete da se rastanete od iluzije.

(...)

I, da nije smene kosmičkih ciklusa i neophodnosti da se prate ti ciklusi, to vas mi ne bismo opterećivali čitanjem naših poslanica i ne bismo vas odvlačili od vaše iluzije. Zamislite glumce, koji su se toliko uigrali u ulogu, da produžavaju da igraju, kada se vreme spektakla već završilo. Eto, čovečanstvo sada liči na te glumce.

Da biste se bilo čemu naučili, neophodno vam je da postojano čuvate dečje stanje svesti, stanje igre. Ali, vi ne smete dozvoliti iluziji da u potpunosti zahvati vašu svest čak ni tada, kada se nalazite u životnoj gužvi."

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0058 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "Sve je iluzija i Božanska igra!" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške