Autor teksta
 
plavizrak
Šifra teksta
 
Dkhip17
Datum kreiranja
 
06-01-2010 21:22:00
Datum poslednje izmene
 
06-01-2010 21:25:31
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2153
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Da vrištiš i pevaš u isti ma´...!
 

A baška što je nadumska logika krcata Svetlinom. Uuuu...!

Svetli to, kao neonka koju sam instalirao na ćošku zgrade, pa jedino ja mogu da je uključujem, kad izađem za drva. A komšije mi zavide i bune se. A ja im kažem: "Imate četiri ćoška na zgradi, neka svako instalira po jednu lampu na svakom ćošku, i - biće mir u državi!"

Doduše, njima te lampe na drugim ćoškovima ne bi bile od koristi, jer nam šupe i garaže nisu na tim ćoškovima, nego na onom ćošku gde sam ja instalirao sijalicu. Ali, ne birinte, ne dam se ja!

Ja se na svakom mestu i na svakom koraku borim za Svetlinu!

* * *

Eno, na pregledu tema: MOJA tema "Moj (duhovni) put" - JEDINA NARANDŽASTA. Sve ostale su plave, tamnoplave, borde, smeđe, riđe... A ova, pu!-pu!, da je ne ureknemo! - puna Svetline, pa nekako zrači, lepo me stra´ da ne osmudi ostale teme na preglednoj tabli sa naslovom: "Nađeno 9 pogodaka".

Tolikom nekom kosmosnom Svetlinom zrači ova tema...!

* * *

Trpljenje muka, da bi se nešto dobilo, tako se kaže u mudrim duhovnim knjigama, jer mudre neduhovne knjige ništa o trpljenju, naprotiv, one o sticanju i užicima. Ili užitcima, kako ko, neko voli pravilno, neko nepravilno, neka svakome bude po sluhu...

Ali i mnoge duhovne, takođe begenišu slasti i užitke, jer je nekako... onako... da se svest razvija uz radosti i slasti... Ih, ta to ti je nekoliko muva istim zamahom! Ili muha, svejedno, šta nam se nađe na putu. Pardon - na Putu!

Sad... da se trpljenjem nešto prerađuje... ko bi ga znao, a svako bi voleo da ga zna... Jer bi onda znao - je li mu se sva muka isplati, ili je samo zatupljivanje njegovog pametnog života. Mislim, pametno organizovanog života: malo radiš, da platu primiš, malo se odmaraš posle ručka, malo kafanica ili šetnjica ili neko drugo mestašce za društvance, te malo fudbalica, serijica...

Mic po mic, pomisliš da li treba nešto menjati u životu? Ako se mučiš i trpiš, ili ako uživaš bez mučenja i trpljenja, svakako se zapitaš - menjati ili ne menjati, pitanje je sad. Ne sad, dok neka na ovu temu zalutala duša možda ovo čita, nego "sad" u budućem vremenu. Kad ta duša kaobajagi odluči da se pita da li da menja, a kaobajagi, jer ništa "od ta posla", garant...

Shvatiš, daj da ništa ne čačkamo, ništa da se dirkamo, da ne rizikujemo i ne pomeramo, ko zna šta nas tamo čeka, s one strane menjanja, veeeeliiiki je to rizik, da skačeš u vatru i nešto kao menjaš, daj prvo da se natenane vidi kako će drugi, pa ako se pokaže da se to isplati, onda ćemo lako, ovako ili onako, ali svakako lako...

Jer želimo mir, najlepše je biti u miru, sa sobom i drugima, s tim da nas oni ostave na miru, kako da imam mir ako se drugi kače za mene, a ja hoću da steknem mir i da taj stečeni mir i njima darujem, praktično, kačeći se za mene - oni i sebi štete; štete, a da to i ne znaju, da su prave samoštetočine...

Eh, eh, kakav je ovaj fizički svet razvojni potencijal, da sedneš u fotelju i da se diviš. Ne mora u fotelju, može i na taburet... Ali divljenje mora. Diviš se i diviš, dok gledaš kroz duvanski dim i vidiš kako se razvijaš i razvijaš, da ti kraja nema, prosto se uplašiš od tolikog razvijanja, odletećeš u neki tamo beskraj, u neku, što bi Stari Srbi koji su došli iz Azerbejdžana rekli - u neku tamo bestrangiju, pa kako onda da iskoristiš sve razvojne potencijale ovog belog i lepog sveta. Naravno, lep je na mestima gde nije ružan, težak i gadan.

U dubini to jeste optimizam, samo mu treba dozvoliti da ispliva na površinu. Što da čami dole, u dibini naše duše, bez svetlosti dana. Mada... i to može biti rizično u ovim vremenima, dok se narod provali od gutanja antidepresiva i raznih smirivača. Izvučeš optimizam iz rukava - bićeš sumnjiv, pitaće se gde li se kopčaš. I, mada ti znaš, džabe, treba im to dokazati.

Uh, baš su potencijali ovog fizičkog sveta, da vrištiš i pevaš u isti ma´...!

* * *

Ne verujem u revolucije, ne kažem da ih nije bilo i da one nešto nisu menjale, menjale su revolucije, bila su tumbanja na tone, ali - kad se pogleda iskosa, lepše je bilo kad ih nije bilo... Lepše je bilo kad je bilo promena, ali nije bilo revolucija, jer one jedu... što rekao Žan Moro... možda ne baš on, ali je neko rekao, čim ja to ovde prenosim. A šta jedu, to se ne sećam.

Ja sam ti, brate, za laganicu, peglaš, peglaš...

I opet, sutra: peglaš i peglaš, a ono ti polako sviće neka milina u duši, odlaze crne, zagasite i smeđe misli, uopšte - misli tamnih kodova i obrisa. A ti polako počinješ da dišeš, najpre jedan udisaj, pa sedneš da dođeš k sebi, uz kafu posle ručka, pa onda još malo, opet, dođeš k sebi i još koji udisaj napraviš, pa otpevaš prvi stih: "Ala je lep ovaj svet...", a drugi stih ostaviš za poneti... za poneti na posao ili ga, jednostavno, ostaviš za sutra posle ručka: "...Ovde potok, onde svet"... Doduše, "za poneti" nije pravilno, ali, ko te to pita na velikoj smeni kosmičkih ciklusa, nema cveta u ovo zimsko vreme sa tendencijama padanja hladnog i belog snega, a i potok će teško naći oni jadničci u glubanrnicima da desetak spratova...! Ali, opet niko da te pita što Mađarska more nejma!

A tek da nam unutrašnje, mesečeve ili duševne i duhovne pride, mene može doneti Pera, Sima i deda Stavra, pa i njihov dalji rođak, čika Andra, ako nije u inostranstvu, na stručnom usavršavanju - e, tek tu sam rezervisan ko ´ladan špricer na niskoj temperaturi. Mislim, šta tu ima Pera i komapanija da brljaju po mojoj meni-mi (narodski stručni termin za razne sorte naših unutrašnjosti), da nešto tamo konektiraju, konvertiraju, reikiraju, fenkšuiraju, depiliraju, i šta ti ja znam sve te njihove duhovno-pomagalačke, čistilačke i razvijalačke fore i frcokle.

A tek to, da mi dođu da me izvode ili izdižu u raj neki marsovci, reptili, mali sivi, osrednji zeleni i povisoki žuti, pa neke njihove Mubire, neki zlataso-slatkasti pojasevi kojima obmotaju Zemlju, kao što mi obmotamo starim šalom smrznuito mače, a ono se zagreje i počne da prede... Ne, nema, bre!, bar što se mene tiče, od ta posla ništa, a vi kako hoćete, kao što kažu neki stari narodi, koji su izumrli - svako bira svoju merku i svoju vanzemaljsku zverku.

Ja, brattte, verujem u metod LZSR, tj. ličnog zavrtanja sopstvenih rukava: sedneš, lično, na stolicu, sa naslonom, zavrneš prvo levi, pa desni, pa... da samo levi i desni rukav, pa onda kreneš da raščišćuješ, da sklanjaš šut i da izbacuješ stare stvari sa tavana, da čistiš i ribaš... Dok ti beonjače ne pobele...! Mislim na karmički šut i na stare stvari sa podsvesnog tavana. A mislim i na betonski šut i na stare stvari sa ovozemaljskih tavana, što može da ide paralelno, ko može... I, brattte, posle tog čišćenja mora da bude bistrije u glavi, da l´ si duhovnjak ili nisi - bistrina ti ne gine. A za ostalo... univerzalna ljubav, i tako te slične raspilavljujuće društveno-korisne tendencije... snaći ćeš se već, posle tog čišćenja, ili: snaći će te ona, sama od sebe...

Malo odužih, jer žurim, posao nije zec, pa bojim se da mi ne pobegne, pa reko´: ´ajd da se na brzinu presaberem - kosmos, štasmos, gdesmos...!

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0040 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "Da vrištiš i pevaš u isti ma´...!" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške