Duhovne spoznaje - Poglavlje 5.
 
Autor teksta
 
plavizrak
Šifra teksta
 
Ds05
Datum kreiranja
 
28-12-2009 00:29:27
Datum poslednje izmene
 
28-12-2009 00:48:42
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
1880
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Bežimo od sebe, prividno - u potrazi za sobom
 

Sale: "Dajbog bezi od sveta na neku kucicu na planini kao da je bekstvo neko resenje. Ne možemo svi na planine i samo bi preselili stanje iz gradova na planinu." 24) Bodler je negde zapisao: "Ovaj život je bolnica u kojoj se svakom bolesniku čini da bi mu bilo bolje tamo gde se ne nalazi".

To mi se posebno poslednjih nekoliko meseci pokazalo kao savršeno jasno: mi svoje stanje svesti i muke koje imamo - nosimo sa sobom, bilo gde da odemo.

Odnosno, ako ne možemo da postignemo ravnotežu i poželjno duhovno delovanje tamo gde se nalazimo, gde se, verovatno, nismo slučajno našli, nećemo to naći ili postići bilo gde da odemo.

Veliki gradovi imaju svoje posebne, u duhovnom smislu, otežavajuće okolnosti, ali, nezavisno od toga, prethodno se svakako odnosi i na duhovnjake u njima.

Postoje temeljni problemi u nama i oko nas koje moramo rešavati tamo gde se nalazimo. Bežanjem od te situacije - mi bežimo od sebe samih, a prividno - u potrazi za sobom.

* * *

Sale: "Odavno sam pisao da, ako trazimo znanje imamo i pravo na njega, a nema ga".

25) Imamo prava na znanje, a nema ga...

U stvari, kao da je suprotno, i baš to suprotno stvara problem: PREVIŠE je znanja. Previše informacija, raznih tipova informacija, raznih izvora... I baš to stvara zbrku kod nas.

Problem je, u stvari, što nemamo JASNE I POUZDANE OSLONCE u znanjima koja imamo na Zemlji.

To jest - do određenog nivoa u duhovnom razvoju, duhovna znanja koja imamo jesu dovoljna, jesu dobri orijentiri.

Sa daljim duhovnim napredovanjem, sa razvojem sposobnosti da potpunije i sveobuhvatnije, dublje sagledavamo "stvari" - počinjemo da shvatamo, ili - počinje da nam dopire do svesti, da nema spoljašnjeg (koje nismo sami iznutra primili) znanja koje nam može biti pouzdano.

Da dam svoj primer... Već sam govorio o Učenju BHS kao najkonzistentnijem ili najskladnijem duhovnom učenju. U poređenju sa drugim duhovnim učenjima, tu ocenu bih zadržao. Ali, negde sa junskim porukama, a to se nastavlja i sa njihovim (preko izvora od kojeg preuzimam te poruke) decembarskim porukama, počenjem da uočavam puno protivurečnosti i u tom izvoru...

Jedan detalj...

U poslednje dve poruke u ovim objavama se prosto prekorevaju oni koji se bave duhovnošću, što se prepuštaju depresiji i nepreduzimljivosti, te ne nastoje da menjaju tešku situaciju na Zemlji.

Što protivureči ranijim njihovim porukama, u kojima se govori o procesu ubrzanije prerade karme, koji je vezan za sva moguća najteža stanja i okolnosti. Ti opisi se podudaraju i sa drugim izvorima u kojima se govori o Putu posvećenja: imaćete osećaj da počinjete da ludite, da vam se ceo život survava, itd.

Takvo stanje samo po sebi znači neku vrstu depresivnosti, i iz ličnog iskustva znam, a i iz drugih duhovnih izvora, da je takvo stanje vezano za sve vrste blokada... Tu je prosto neumesno govoriti o nekoj preduzimljivosti... Tu neka vrsta depresivnosti nije pitanje izbora, to je prosto propratno stanje samog procesa.

A drugo je pitanje - ŠTA TO DA PREDUZMEMO?! Šta možemo da preduzimamo? U okolnostima u kojima svako od nas živi. Ja sam toliko toga pokušavao da pokrenem, u smislu pozitivnih promena, na svom radnom mestu - bez ikakvog efekta. Moraš imati pored sebe ljude sa svešću otvorenom za promene. Ne možeš ništa menjati uz ljude koji ne žele da bilo šta menjaju.

Da odemo, kao što kažeš, u planine i da gradimo ekološke kuće? Opet - sa kim? Morali bismo da imamo ljude koji su bar prešli onaj prag - svesnosti iluzija. Uzalud prirodna sredina i duhovni projekti - sa ljudima koji nisu prešli taj elementarni prag. Oni će svoju nesvesnot iluzija poneti sa sobom, na planinu, u ekološke kuće... A ja, iskreno, u svom širem okruženju, znam samo JEDNU JEDINU osobu koja je prešla taj prag (ne mislim na sebe).

I - šta i kako dalje...?!

* * *

I ja bih želeo da ne trošim, ulažem svoju pažnju i energiju na iluzije. I to i ne činim tamo gde mogu da biram. Na primer: bukvalno, televiziju gledam 15-ak minuta dnevno, prvi deo dnevnika, koliko da budem u toku sa dešavanjima kod nas i u svetu. Sa praktičnim radovima u kući, koji nisu neophodni, prestao sam već dve godine...

Ali je toliko iznuđenog ulaganja energije u iluzije.

Već sam spominjao da radim u školi. Oni koji nisu ni elementarno budni (99,99% onih koji rade u prosveti) - zamišljaju kako rade lep i human posao, kako prenose znanje deci, upinju se u tome, bore se da sa decom osvajaju nagrade na takmičenjima, itd.

Meni je savršeno jasno, a to potvrđuju i dobri stručnjaci pedagogije, da je školstvo, kakvo i mi imamo - primer nehumane ustanove, u kojoj se sve svodi na prisilu, na prisilu psihološki teškog i mentalno i duhovno štetnog memorisanja najvećim delom besmislenih informacija. U celom tom procesu, u kojem iznuđeno učestvujem, ja sam celu tu "vaspitno-obrazovnu" torturu sveo na minimum, koji mi je dozvoljen, pa i zbog toga imam stalne peripetije.

I, kao što reče Meduza - od tog mog iznuđenog ulaganja energije u masovnu iluziju obrazovanja dece, zavisi fizički opstanak moje porodice. Ja ne mogu da iskočim iz te pozicije i uđem u neku duhovnu "zonu" u kojoj mogu da pevam o ljubavi prema svemu postojećem. Jer je ta moja pozicija iz još jednog razloga teška... Ona znači svakodnevni ulazak u masu (učenika), iz kojih izbija naboj zbog izloženosti mentalnoj torturi... Ne pomaže što ih ja shvatam i olakšavam im položaj koliko mogu, taj naboj izbija i ka meni...

Dakle, sve u svemu - svest o iluzijama ne znači neku duhovnu uzvišenost, već veći stepen muka...

Maltene ponekad mi dođe da zavidim kolegama koji se "iz petnih žila" upinju u svom radu, zamišljajući da obavljaju neku veliku misiju... (Jedan dolazi posle časova i po dva-tri sata drži nekakvu dopunsku nastavu, itd.) Ili, ako pogledate ljude koji uživaju u mnogim drugim stvarima ili zamišljenim vrednostima... Oni prosto imaju neku vrstu ispunjenja...

I to je ključni problem za one koji se bude u ovim vremenima: svest da smo prinuđeni da ulažemo energiju u iluzije u koje, kada bismo mogli da biramo, ne bismo ulagali energiju. Oni koji se nisu probudili - ulažu energiju u svoje iluzije, u ono što vide kao vrednosti, i imaju osećaj ispunjenja...

* * *

Nisim Ezekiel

PESMA

Šutni me, o, Gospode,
jače, još jače!

Konačno vidim:
nema načina drugog
da shvatim
najprostije istine Tvoje.

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0039 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "Bežimo od sebe, prividno - u potrazi za sobom" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške