Duhovne spoznaje - Poglavlje 11.
 
Autor teksta
 
plavizrak
Šifra teksta
 
Ds11
Datum kreiranja
 
28-12-2009 19:42:37
Datum poslednje izmene
 
28-12-2009 19:44:40
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
1800
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Duhovni forumi u ovim vremenima
 

49) Smenu faza sa jačim i slabijim unutrašnjim i spoljašnjim pritiscima svi osećamo. Da li su to faze kada su jači i slabiji uticaji sila iluzija, ili se radi o faznim povišavanjima vibracija Zemlje, pa se u fazi stabilizovanja, nakon faze povišavanja, osećamo nešto lakše - ne možemo da znamo.

Možda je paradoksalno: oni koji su probuđeni ili probuđeniji, upravo se teže od "običnih" ljudi osećaju u svakoj fazi jačih pritisaka. Jer pojačavanje teških vibracija kod ljudi koji ih okružuju - znači njihovo upijanje tih pojačano težih energija, znači i da se teže osećaju.

Možda smo u nekakvoj najkomplikovanijoj fazi kolektivnog preobražajnog procesa. Jasan je ili postaje sve jasniji osećaj težine, konfuzije, itd. kod ljudi (vratiti se još jednom na primer kolektivne depresivnosti). Još nije došlo do jasnog razgraničavanja onih koji su se opredelili da sarađuju sa preobražajnim procesima u sebi, prihvatanjem trpljenja energija koje izbijaju iz njih samih, od onih koji se uporno bore protiv tih procesa, beže od sebe, u nesmanjenom angažovanju na planu umnožavanja iluzija.

Kako vreme odmiče, oni prvi će početi da se suočavaju sa prvim jedva primetnim plodovima oslobađanja svojih unutrašnjih moći, kao što će kod onih drugih početi da se uočavaju procesi mentalnog stagniranja, te lagano zalaženje u retrogradne procese, kao što je rečeno - možda i do začetka nekakvog mentalnog deformisanja.

Što je razumljivo sa stanovišta povišavanja vibracija Zemlje. Prvi će trpljenjem razgraditi deo teških energija u sebi, time će se prilagoditi energetskom ambijentu Zemlje. Drugi su, bežeći od sebe, prigušujući, grčevitim angažovanjem u spoljašnjem, unutrašnji preobražajni proces - samo održavali teške energije u sebi, tako da dospevaju u sve veći međuenergetski disbalans, u sve veću razliku u vibracijama između sebe i planetarnog okruženja. Njima će biti sve teže i teže...

Za sada, ovim drugima je prividno relativno dobro, tj. ne osećaju težinu kao i oni prvi... Jer još uvek uspevaju da budu, snagom svoje volje, snagom svog angažovanja, jači od tih unutrašnjih procesa. Još veći nivo vibracija Zemlje slomiće, možda i na dramatičan način, te njihove brane i napore...

* * *

50) Bilo je više situacija u kojima sam (najpre samom sebi) postavljao pitanje svrhovitosti ovih svojih-naših pisanija. Gomilamo poruke, trošimo energiju i vreme da ih ispišemo, da ih iščitamo... Neke veći broj njih pročita, neke retko ko, neke možda niko... U čemu je smisao? Ima li ga?

Sa sadašnjeg stanovišta ne verujem u veliki značaj prenošenja ideja. Tuđe ideje mogu samo da provociraju našu unutrašnjost, da polako počnu da bude ili probude slične ideje, sličnih vibracija, koje već nosimo u sebi. Ako su i misli i ideje nosioci energije, onda u porukama zapakovana, "zamrznuta" energija može da aktivira slično idejno-energetsko "pakovanje" koje nosimo u svojoj pod-svesti.

Dalje, ako se posmatra kolektivno delovanje - možda ovakvo naše zajedničko posvećivanje pažnje jednom - virtuelnom - mestu, na koje "deponujemo" svoje duhovne ideje, znači stalno održavanje Centra Svetlosti, Svetionika Svetlosti na Zemlji. U nekim nematerijalnim sferama to je svakako još jasnije i vidljivije. Svako u taj Centar usmerava onoliko pažnje i energije-Svetlosti, koliko ima i može. Čija je unutrašnja snaga veća - jači impulse daje.

Dakle, suštinski, sadržaji samih ideja i nisu od presudne važnosti. Bilo je ovde i biće na hiljade ideja, koje su negde zatrpane i zaboravljene. Po tome bismo zaključili kako je dalje ispisivanje tih ideja, koje su takođe u budućnosti osuđene na zatrpavanje i zaborav - besmisleno. Ukoliko sve to ne sagledamo na ovakav jedan drugačiji način. (Stoga je i besmislena diskusija na jednoj temi o tome - ko je to mogao da obriše celu neku drugu temu. Kao da mi sve druge teme stalno obnavljamo i pamtimo! I šta će tek biti za godinu dana upravo i sa ovom porukom koju ispisujem?!)

Još jednom da se vratim onom pitanju sa početka: i ranije se dešavalo da sednem da ispišem neku poruku ovde, pa zastanem i zapitam se čemu sve to, koja je realna svrha ovoga? Da li je korisnije da ove poruke uopšte i ne ispisujem?

I jeste, i nije korisnije.

Nije korisnije, jer je lakše i prijatnije da uđemo u zonu TIŠINE, bez čitanja, pisanja, razmišljanja. Tu nema ulaganja energije u sve ovo. Spominjao sam da sam negde u avgustu bio u toj zoni, oko dve nedelje. Zona bez misli znači da su nam misli tek slabašni impulsi, negde u dubini svesti. Kada sa tim slabim impulsima pokušamo da nešto napišemo - ne ide. Tih dana sam sedao za kompjuter da napišem makar kratku poruku, nikako nije išlo. Osećao sam koliko mi je lakše da ništa ne pišem. I to je trajalo dve nedelje.

Ali, bez mišljenja i pisanja ipak ne možemo. Jedno je što mi mišljenjem preispitujemo sebe i donosimo odluke. Mišljenjem, jer još uvek nemamo direktne kontakte sa svojim višim delovima. Ako mišljenjem (i pisanjem drugih) ja procenim da je korisno za duhovni razvoj da više vremena provedem u opuštanju (meditaciji) i u tišini, umesto, na primer, sadašnje uronjenosti u gužvu i u stalne poslove - onda mišljenjem donosim odluku da nešto promenim. Misao-energija-impuls me navedu na to...

Drugo sam već objasnio: bilo aktivno, bilo pasivno, ulažemo energiju u održavanje jednog virtuelno Svetlosnog Centra. Koji možda ima mnogo veći značaj u nekoj makar nama najbližoj nematerijalnoj sferi, nego što mi "odavde" to vidimo.

Treće: mi svakako moramo još uvek da i dalje stvaramo u svetu iluzija. Forum i ispisivanje ovakvih poruka je takođe stvaranje iluzija, iluzija znanja i prenošenja znanja. Ključni faktor postaju motivi sa kojima nešto radimo, ne ono što radimo. Radeći nešto u svetu iluzija, mi razvijamo u sebi ono što su nam motivi delatnosti. Motivi za pravljenje nove kuće (iako već imamo "krov nad glavom") je - da mi lično imamo još više prostora, da možemo da uživamo u tom prostoru, itd. Motiv političara može biti osećaj moći, izdignutosti iznad drugih ljudi, korišćenje položaja, itd, a motiv može da bude i iskrena želja da se popravi stanje u društvu. I prvi i drugi ulažu energiju u iluzije, ali sa različitim posledicama, i za sebe, i za druge. I tim ulaganjem energije oni jačaju svoja, u ovom slučaju različita, unutrašnja svojstva. Ono što mi odnosimo, prenosimo u više sfere u koje odlazimo nakon smrti - nisu izgrađeni objekti u materijalnoj sferi, nego ojačana ta unutrašnja svojstva, preko motiva sa kojima smo nešto ovde radili.

Tako je i sa ovim porukama na forumu.

S tim što je ovde primarni motiv SVAKOG ČLANA - posvećivanje pažnje i ulaganje energije u duhovnost, u sopstveni i tuđ duhovni razvoj. Naravno, realno ulaganje i obostrana korist zavise od nivoa svesti i duhovnih dostignuća. Tamo gde je unutrašnja snaga veća - više energije, većeg intenziteta, se ulaže, i suprotno. Čak, tamo gde u nekome još uvek dominiraju teške energije, radi se i o nesvesnom negativnom energetskom delovanju.

Dakle, i posvećenost duhovnim forumima može se posmatrati kao vrsta žrtvovanja: žrtvuju se vreme i energija, za neku vrstu zajedničkog dobra, koji bi se, sa stanovišta prosečne svesti, mogli korisnije upotrebiti na neke druge načine, da se nešto lično uradi, zaradi, itd.

* * *

51) Da, teško je snaći se u mutnim kosmičkim vremenima.

Bez jasnog i pouzdanog orijentira.

Dva lica jednog pisca. (Počeo sam da parafraziram Pirandela, na šta sam spao...!) "Svakodnevne duhovne spoznaje (uvidi)" i "Moj (duhovni) put".

Ova druga tema je izraz duhovnih traganja, ne želje da se... z... šalim.

Možda se radi o nekakve tri zone svesti.

1) Iz jedne proizilaze poruke u ovoj temi. Korišćenje tzv. zdravorazumeske i zvanične logike. Usmerenost uma na najdublja sagledavanja, na iskazivanje ideja i spoznaja iz takve usmerenosti.

2) Zona u kojoj se shvata da je ovo prethodno iluzija. Um i reči kojima se u iskazivanju ideja služimo - suviše su nemoćni, za prave dubine. Ma koliko da se upinje da iskorači u neku višu zonu i da iskaže doživljaje iz te zone, um, sa govorom na raspolaganju, ostaje da se vrti u jednom zatvorenom krugu. Ideje i uvidi se smenjuju, kao u kolopletu. A iskoraka iz zatvorenog kruga - nema.

Kao otpor ili bunt - dolazi svojevrsni zaumni govor. Svojevrsni, ne pravi. U nekim ranijim duhovnim vežbama imao sam iskorake iz običnog, svakodnevnog stanja svesti, i imam nekakvo iskustvo sa tim. Ne radi se tu o nečem spektakularnom, već o tome da u treznom stanju zakoračite u polupijano stanje, a da pritom i jeste i niste svesni toga. U tom stanju se, kao i u snu, stvaraju neobične slike i neobične veze, formira se neobična logika: "lom-logika" ili "nadumska logika". Takav govor i deluje kao besmislen, i ima, kada se pažljivije čita, svoju dubinu i svoje skrivene poruke.

To bi bilo nekakvo POLUAUTOMATSKO pisanje. Poznati su napori nadrealista (ne onih sa "Minkom"), sa A. Bretonom na čelu, da preko automatskog pisanja iznesu na svetlost dana sadržaje podsvesti.

Poluautomatsko pisanje u "Sva vaša pitanja za Plavog Zraka" i u "Mom (duhovnom) putu" mogu se posmatrati kao POKUŠAJ da se zakorači ka podsvesti.

Već sam negde objašnjavao: sve to nikako nije kosmički slučajno. Sama ta "nadumska" logika je logika postmodernizma (već sam u jednoj od ove dve teme davao odlomke iz Barasinog romana "Napuklo ogledalo", gde se to jasno vidi. A poznato je da su umetnici u svim vremenima bili duhovna avangarda, svejedno da li su formalno bili duhovnjaci.

3) U trećoj zoni osećate da je sve prethodno besmisleno, tj. pokušaj da um, sa svojim repertoarom reči i deja zađe u dublje sfere postojanja, u shvatanja i objašnjenja viših nivoa Istine, bilo da se radi "zbiljski", bilo kroz poluautomatsko pisanje i duhovnu parodiju. Um i reči nisu toliko moćni. U toj zoni vam nije do analiza, rezonovanja, opisa, ubeđivanja, govora i pisanja... U toj zoni samo želite da budete u TIŠINI. Ako se tu i javi nešto kao misao ili ideja, to je negde ispod plafona uma, jedva primetno, nešto što je više magla nego misao. U toj zoni nema energetskog impulsa za pisanje i razmišljanje. SAMO POTREBA ZA ĆUTANJEM.

Ali, kao što sam već ranije spomenuo: da sam-smo rođeni negde u šumi i u samoći, onda bi nam to bio Put, ćutali bismo, saživljavali se sa Prirodom i duhovno razvijali. Ne, mi smo u poziciji u kojoj smo, ja imam u drugom gradu hipohondričnu majku i obaveze prema njoj, kćerku, koja zbog svog duhovnog razvoja ima probleme sa školom, imam odeljenja u koja ulazim sa osećajem da ulazim u mini-arenu sa tigrićima... I TU NEMA MESTA TRAJNOJ URONJENOSTI U ĆUTANJE. Mada mi ono jeste najprijatnije. Ipak - MORAM(O) DA MISLIMO I ANALIZIRAMO, DA PRIČAMO I PIŠEMO, DA NASTOJIMO, KOLIKO I KAKO MOŽEMO I UMEMO, DA PREOBRAŽAVAMO SVET OKO SEBE...

I DA ZAVIDIMO ONIMA KOJIMA JE DATA LAKŠA KOSMIČKO-ŽIVOTNA POZICIJA.

Možda i da se malo tešimo: kada se "ovde" ili "tamo" budu svodili računi smene kosmičkih ciklusa - dobićemo mi malo veću platu od ostalih, koji su u ovim vremenima bili "normalni".

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0037 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "Duhovni forumi u ovim vremenima" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške