Učenje Bića Hijerarhije Svetlosti - I - Poglavlje 5)
 
Autor teksta
 
plavizrak
Šifra teksta
 
UBHS006
Datum kreiranja
 
13-01-2009 03:23:51
Datum poslednje izmene
 
29-01-2009 01:45:41
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2490
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
O molitvenoj praksi
 

5. poruka-lekcija (SK281105)

Budimo postojano u uravnoteženom stanju svesti u vreme čitanja molitvi, i u vreme svakog drugog duhovnog rada!

Potrudimo se pritom da naše misli držimo usredsređene na Višu Realnost!

Ne zaboravimo da se u vreme našeg čitanja molitvi dešava naše opštenje sa Bogom!

Osećajmo pritom blagovejni trepet i držimo zauzdanima sve naše plotske misli i osećanja!

Odložimo čitanje molitvi, ukoliko se nalazimo u razdraženom stanju posle neprijatnog razgovora ili svađe! U tom slučaju najpre se harmonizujmo šetnjom u prirodi, ili slušanjem spokojne muzike, ili prosto malo meditirajmo u tišini!

ALI NIKADA NE PRISTUPAJMO DUHOVNOM RADU U STANJU RAZDRAŽENOSTI ILI BILO KAKVE NERAVNOTEŽE!

Setimo se da mi svoja dejstva bojimo unutrašnjim stanjem!

Setimo se – ako pristupamo čitanju molitvi u bilo kakvom neharmoničnom stanju, umesto da šaljemo u Više sfere energiju, mi zadržavamo Božansku energiju u našem fizičkom svetu i, sledstveno tome, doprinosimo umnožavanju iluzija!

Zato – pristupajmo čitanju molitvi samo u harmoničnom stanju svesti i, što je nesebičnije naše služenje, tim veći duhovni rad možemo ostvariti!

Setimo se – sve što šaljemo u Više svetove, vraća nam se!

Dajmo štedro, ne žaleći ni sebe, ni vreme za čitanje molitvi, sva molitvena energija koju nesebično dajemo Bogu – vratiće nam se, i sve će se dešavati na najbolji način!

* * *

5. poruka-lekcija: ODLUKE-REŠENOSTI

1) Želim da se moj duhovni rad odvija i kroz molitvenu praksu i želim da poštujem sve principe ispravnog upražnjavanja molitvene prakse!

* * *

5. poruka-lekcija: dodatna tumačenja

1) Do upoznavanja sa Učenjem Bića Hijerarhije Svetlosti JA NISAM PRIMENJIVAO MOLITVU KAO VID DUHOVNOG RADA. Mislim da su moji razlozi – razlozi mnogih ljudi današnjice (pretenciozno je da kažem – intelektualaca, jer to nema veze sa duhovnošću).

2) Poznato je da je zvanična Crkva mnogo toga od izvornog Isusovog Učenja, vremenom, pretvorivši se u zvaničnu instituciju, koja ima svoju hijerarhiju vlasti – DOSLOVNO IZVITOPERILA, TAKOĐE SE I DOGMATIZOVALA, samu sebe konzervirala pravilima koja je, čini mi se u XI veku, propisala i označila kao večna.

3) Naknadno sam našao Isusovo objašnjenje, više se ne sećam da li je ono iz Novog zaveta, ili iz Učenja koje ovde prenosim: tamo gde se dvoje sastanu i pomole Bogu (bilo to pod drvetom ili u polju...) – tu je hram Božiji. ZVANIČNA CRKVA SE USREDSREDILA NA GRADNJU SKUPIH HRAMOVA, kao da je služenje Bogu u velelepnim i skupim hramovima (npr. velika crkva na Vračaru) efikasnije od služenja Bogu u skromnim i fizički ubogim hramovima (kao što je, na primer, crkva-brvnara, Pokajnica, u mestu u kojem živim).

4) CRKVA KOJA SE ZASNIVA NA NESKLADU (ovde sam naveo samo jedan primer tog nesklada) ONOGA ŠTO PROPOVEDA I ONOGA ŠTO RADI – MORA DA IZAZIVA PODOZRENJE I NEPOVERENJE. Pa se to podozrenje i nepoverenje proširilo i na molitvu, kao osnovni vid duhovne prakse u hrišćanstvu.

5) U Učenju sam naišao na jedno objašnjenje molitve kao vida duhovne prakse, koje mi je delovalo toliko ubedljivo, da sam tek tada počeo da ispunjavam i ovaj vid duhovne prakse (uz meditaciju, koja je takođe posebno objašnjena u Učenju).

6) Teško je sva ta objašnjenja odjednom preneti ovde, ona će se postupno otkrivati kroz druge poruke. Neki elementi: mi molitvom privlačimo dopunsku Božansku energiju, odnosno privlačimo usmerenje i pomoć onih kojima se obraćamo, a takođe i mi ovim činom njima šaljemo svoju pažnju-energiju.

7) Dakle, nije suština molitve da izmolimo nešto za sebe, eventualno za svoje bližnje ili za ljude u svojoj zemlji. U NAŠEM SVETU DUALNOSTI SVE SE MOŽE UPOTREBITI NA DOBRO I NA NE-DOBRO, upotrebiti i zloupotrebiti, PA TAKO I MOLITVA.

8) Nama deluje paradoksalno – kako se molitva može zloupotrebiti?! MOŽE, UKOLIKO SE PRIMENJUJE SA LOŠIM MOTIVIMA, I UKOLIKO JE LOŠE KONCIPIRANA. Sve će to biti šire objašnjeno, ovde samo da spomenem jedan momenat: ako je molitva koncipirana tako, da zadovoljava tanane, jedva primetne želje neugašenog ega, TAKVOM MOLITVOM NE SAMO DA NE OBAVLJAMO PRAVI DUHOVNI RAD, VEĆ NAVLAČIMO NA SEBE NOVA KARMIČKA OPTEREĆENJA. Dakle, nije ispravan stav ako mislimo da je dovoljno da samo čitamo molitve, svejedno sa kojim motivom i kakve molitve, i da mislimo kako sam čin čitanja molitve ima korisno dejstvo.

9) U drugoj polovini XX veka, uglavnom na teritoriji SAD-a, dosta energije iz Viših sfera „otišlo“ je na karmičko opterećivanje onih ljudi, koji su dispenzaciju molitve ljubičastog plamena koristili za ispunjavanje želja koje nisu u skladu sa Božanskim Zakonima. (Posledice toga morao je da pretrpi Uzvišeni Sen Žermen, Biće Hijerarhije Svetlosti, koje je bilo pokrovitelj molitve ljubičastog plamena.)

10) Možemo i sami videti kako je to izgledalo iz ovozemaljske perspektive... Ako pročitate knjige Dž. Marfija („Moć podsvesti“) i E. Karnegija, videćete kako su oni, a za to se u njihovim knjigama navodi mnoštvo primera iz života, uspevali, ili kako su drugi po njihovim uputstvima uspevali – vizualizacijom i nekom vrstom molitve, da ostvare rezultate koji su sa stanovišta duhovno nerazvijenih ljudi - fantastični (ljudi su kao od šale privlačili novac u svoj život, imali ponekad i čudesna ozdravljenja, itd.)

11) Naravno, taBožja dispenzacija je ukinuta…

* * *

Prilog uz 5. poruku: kratke molitve iz Učenja

„Gospode, da, ja sam nesavršen, ali ja volim Tebe, Gospode! Pomozi mi! Pomozi mi, Gospode! Ja sam se zaželeo Tebe, zaželeo sam se Tvoje Blagodati, Tvoje Ljubavi! Nema ničeg u ovom svetu, što bi me privlačilo, Gospode! Ja hoću da budem ujedinjen sa Tobom! Ja hoću da ispunjavam svaku Tvoju želju! Ja ću Ti služiti! Ja ću služiti svim živim bićima, u kojima Ti prebivaš! Pomozi mi, Gospode! Ja sam – Tvoj!“

* * *

„Gospode, ja znam da ovo moje stanje nije realno! Ja znam, Gospode, da je sve ovo samo test! Ja sam spreman, Gospode, da izdržim sve ispite, sva iskušenja, koje mi Ti šalješ! I trudiću se da u tome i uspem! Ti imaš pravo da mi daš svakakva iskušenja, Gospode! I ja Ti se zahvaljujem za sva iskušenja koja mi Ti šalješ! Zato što ja znam, da me Ti voliš i da se brineš o meni! Molim Te, Gospode, pomozi mi da izdržim ovaj ispit i da ga prođem do kraja!“

* * *

„Gospode, pomozi mi, Gospode! Ja znam, da Ti jesi! Ja znam da me Ti slušaš! Ja verujem u Tvoju moć i u Tvoje milosrđe! Ja volim Tebe, Gospode, i ja verujem da je sve, što si Ti uradio sa mnom, bilo neophodno samo zato, da bih ja došao Tebi! Oprosti mi, Gospode, za sve što sam uradio iz svog neznanja. Ja Ti zahvaljujem, Gospode, za Tvoju pouku, i za to, što si mi dozvolio da prođem sva iskušenja i da ih izdržim časno! Pomozi mi, Gospode, da Te nađem, i da se više nikada u životu ne razdvajam od Tebe!“

* * *

„Gospode, oprosti mi, Gospode, oprosti nam, Oče Nebeski! Mi nismo bili svesni šta činimo! Mi smo se uzdali u čvrstinu naših mišića, i mi smo stvorili, iz neznanja, mnogo bede! Molimo Te, Gospode, prihvati naše molitve! Oprosti nam, Gospode, za sve što smo uradili, za sve bede i nesreće, koje smo doneli svetu! Gospode, ako je to Volja Tvoja, dođi na našu stranu, urazumi nas i pomozi nam da sledimo Tvoj put!“

* * *

„Ja sam spreman, Gospode! Uzmi me, Gospode, uzmi moja znanja, moje sposobnosti! Iskoristi me, Gospode, za ispunjenje Tvojih planova! Evo, JA JESAM, Gospode! Ja se smirujem pred Voljom Tvojom i Zakonom Tvojim! Nema u meni više ničeg, što nije od Boga! Nema ničeg, što nas deli! Mi smo sjedinjeni!“

* * * Napomena uz poslednju molitvu... „Uzmi me, Gospode“ – iz konteksta se vidi da se ne radi o značenju koje mi imamo kao uobičajeno u svakodnevnom govoru, na primer – „Što me ne uzmeš, Bože, da se više ne mučim...!“ Tu onaj ko ovo izgovara misli na svoju smrt, što je samo po sebi primer lošeg postavljanja pred teškim situacijama u životu. Pravo postavljanje je da čovek prihvati Volju Boga, a ne da traži, moli za smrt kao spas od problema. Dakle, „uzmi me, Gospode“, znači da se onaj ko se moli – PREPUŠTA VOLJI BOGA („uzmi moja znanja, moje sposobnosti“), dozvoljava Bogu da ga iskoristi za svoje Planove, jer svoje interese sagledava u sklopu interesa razvoja svega što je Bog stvorio, a sam, kao ego, ne može da zna kako tom razvoju može najbolje da doprinese. Dakle, „uzmi me, Gospode“ ne odnosi se na smrt, kao u svakodnevnom govoru...

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0029 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "O molitvenoj praksi" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške