Učenje Bića Hijerarhije Svetlosti - I - Poglavlje 6)
 
Autor teksta
 
plavizrak
Šifra teksta
 
UBHS007
Datum kreiranja
 
15-01-2009 02:46:50
Datum poslednje izmene
 
29-01-2009 01:49:34
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2278
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
O praksi meditacije
 

6. poruka-lekcija A180505)

Obratimo se svom Višem Ja za savet i usmerenje, sa zapitanošću: koja je duhovna praksa najbolja i najefikasnija za razvoj naše duše (čitanje molitvi, mantri, meditacija, itd.), ispunjavajmo onu duhovnu praksu za koju od našeg Višeg Ja dobijemo usmerenje da je za nas najbolja!

Savladajmo svaku ljudsku strast! Setimo se: mi i dolazimo u utelovljenje da bismo savladali naše strasti, da bismo se izbavili od njih!

UPRAŽNJAVAJMO MEDITACIJU, JER NAS ONA MOŽE OSLOBODITI OD LJUDSKIH STRASTI I ŽELJA!

Setimo se da su cilj i zadatak svake meditacije – postizanje stanja bez misli, stanja potpune smirenosti uma, jer kada uspemo da smirimo svoj um, dovodimo u harmonično stanje naša unutrašnja osećanja!

Uzvisimo pomoću meditacije svoju svest do tih visina, koje nam dozvoljavaju da uđemo u drugi, realni svet, i da boravimo u njemu! Steknimo meditativnu sposobnost, da bismo dobili pristup energijama i znanjima Viših svetova!

Meditirajmo, neka pritom na našu svest deluju energije suptilnog sveta! Ne moramo da znamo sam mehanizam, kako proizilazi to dejstvo...!

Uđimo u stanje meditacije u veoma dobrom, uravnoteženom stanju, ispunjeni Božanstvenošću i usmereni na Božanski sklad, da bismo na taj način pali pod uticaj visokih vibracija i čistih energija!

Ne pristupajmo meditaciji dok smo ispunjeni egoističnim željama i sklonostima, DA NE BISMO DOBILI OJAČAVANJE SVOJIH NEGATIVNIH CRTA!

Setimo se da se u suštini sve određuje time koliko smo sposobni da prevladamo i smirimo svoj ego pred početak meditacije!

Setimo se da svaka meditativna praksa, kao i sve drugo u našem svetu, nosi dvojni karakter, i efekat koji dobijamo određen je u potpunosti našim motivima i unutrašnjim stremljenjima!

Pazimo da u toku svoje meditacije Božansku energiju ne trošimo na motive svog ega, jer time samo stvaramo karmu!

Pristupajmo svakoj meditativnoj praksi samo u potpunoj smirenosti pred Voljom Boga i u trepetu pred Njegovom moći!

Setimo se: samo onda, kada su naši motivi čisti, mi možemo da uzvisimo svoju svest do tako visokih vibracija, da dobijamo pristup savršenim Božanskim energijama, koje će od nas vajati novog čoveka, Božanskog po svojoj suštini!

Posvetimo meditaciji onoliko vremena koliko možemo, idealno bi bilo sat i po-dva svakodnevno, ako ne možemo: bar 15-20 minuta svakodnevno!

* * *

6. poruka-lekcija: ODLUKE-REŠENOSTI

1) Želim da od svog Višeg Ja dobijem usmerenje za ispunjavanje one duhovne prakse koja je najbolja i najefikasnija za razvoj moje duše!

* * *

6. poruka-lekcija: dodatna tumačenja

1) Videće se iz drugih poruka – najjači vid duhovne prakse je, po rečima Padre Pija, molitva naših dela, dakle postupanje po Božanskim Zakonima i dela usmerena na nesebično služenje i učestvovanje u preobražavanju postojeće stvarnosti, u skladu sa Božanskim Planom. Sve to će biti objašnjeno u kasnijim porukama-lekcijama. Ipak, poznato je da postoji i duhovna praksa u užem smislu: čitanje molitvi, meditacija, čitanje mantri, svetlosna vizualizacija, itd.

2) Objašnjenje, da se u izboru duhovne prakse obratimo svom Višem Ja – naizgled deluje mistično. Jednostavno – zapitamo se nad tim koja bi duhovna praksa bila najkorisnija za našu dušu. Odgovor će nam pre ili kasnije stići kroz naše uvide, kao kada se zamislimo nad nekim problemom, pa nam se odjednom javi rešenje. Dok nam ne postane sasvim jasno koji vid duhovne prakse je za nas najkorisniji, mi možemo da upražnjavamo onu praksu koja nam izgleda kao najbolja, svakako u tome ne možemo pogrešiti.

3) I U OVOJ PORUCI-LEKCIJI JE NAGLAŠEN ZNAČAJ MOTIVA I STANJA SVESTI SA KOJIMA PRISTUPAMO DUHOVNOJ PRAKSI. JER PO NAŠOJ ISKRIVLJENOJ OVOZEMALJSKOJ LOGICI – dovoljno je da upražnjavamo bilo koji vid duhovne prakse, i smatramo da to samo po sebi donosi duhovnu korist. Naprotiv, mi u svemu što radimo - duhovna dejstva postižemo na osnovu motiva i unutrašnjeg stanja, ako su oni pri duhovnoj praksi loši – mi nešto loše privlačimo ka sebi, ovde je spomenuto, i meditacijom, kao i čitanjem moilitvi, sa lošim motivima (ako smo rukovođeni motivima ega) i u lošem stanju svesti – mi stvaramo lošu karmu. UOPŠTE PITANJA STVARANJA DOBRE I LOŠE KARME I NJIHOVE RAZGRADNJE SU I VRLO SLOŽENA I NAJBITNIJA PITANJA SA KOJIMA ĆEMO MORATI DA SE SUOČIMO.

4) I postizanje odgovarajućeg stanja svesti i ispravnog motiva praktično se jednostavno postižu... U prethodnoj poruci-lekciji, u vezi sa čitanjem molitvi, već je rečeno: ukoliko smo u stanju uznemirenosti, uoči duhovne prakse, možemo, na primer, posmatrati prijatne slike ili malo slušati prijatnu muziku, dok ne uđemo u stanje bar prilične smirenosti. Naravno, nema tu objektivnog „merača“ – koji nivo smirenosti je pravi za otpočinjanje meditacije. Kroz praksu – sve će nam se to samo od sebe otkriti.

5) Ispravni motiv... Možda mi i imamo negde u dubini delimično i motive koji su motivi ega, na primer, da preko meditacije postignemo stanja svesti sa tzv. paranormalnim sposobnostima, što se u literaturi može naći u opisima prakse meditacije na Istoku. ALI JE BITNO DA MI ISKAŽEMO I ZAPIŠEMO, možda na početku bavljenja meditacijom, uoči svake seanse meditacije to i da pročitamo – ONO ŠTO BISMO ŽELELI DA BUDU NAŠI PRAVI MOTIVI SA PRAKTIKOVANJEM MEDITACIJE. Tu možemo koristiti mnoge rečenice iz 5. poruke-lekcije. (npr: želimo da se preko meditacije oslobađamo naših strasti, da se prepuštamo delovanju energija iz Viših svetova, itd.).

6) Uz to, možemo zatražiti pomoć i usmerenje Bića Hijerarhije Svetlosti, da se ne bi dešavalo ono što je spomenuto u poruci-lekciji: da dođemo u kontakt ili da se nad nama izvrši uticaj nedobronamernih bića iz astrala. Ja, na primer, koristim dve rečenice iz „Kursa o čudima“: „Priznajem da pripadam Hristovoj Svesti! Neka sa mnom budu Čista Svetlost i Božja Ljubav!“

7) Možda nam ovo deluje kao komplikovana procedura, ali, ako se malo nad svim ovim zamislimo – uočićemo ubedljivu duhovnu logiku.

8) Odnos molitve i meditacije... U molitvi mi otvaramo svoju spoljašnju svest, uzvisujemo svoje vibracije i ulazimo u direktan kontakt sa Višim sferama, bilo da smo toga svesni ili ne. Tu se dešava direktna razmena energije sa Višim delom nas samih i sa Višim svetovima. Kao što je ranije rečeno – nije suština molitve u tome da izmolimo pomoć Uzvišenih Bića...

9) Ipak, molitva nosi misaoni teret, koji često ne dozvoljava našem umu da se odvoji od sveta koji nas okružuje. To se meditacijom postiže.

10) Pošto i molitva i meditacija imaju svoj praktični duhovni značaj, možda je najbolje da ih obe upražnjavamo, u „proporciji“ koja nama deluje kao najbolja.

11) Do upoznavanja sa Učenjem Bića Hijerarhije Svetlosti – ja sam upražnjavao samo meditaciju, ali to nije išlo jednostavno i „pravolinijski“: u jednom periodu uspevao sam da primenjujem meditaciju svakodnevno, kao što se i preporučuje u najboljoj varijanti, sat i po-dva, pa i više, a onda je nailazio period u kojem sam nekako „zaboravljao“ na tu opredeljenost. Pa sam joj se onda vraćao, i tako stalno... Možda je to i zato što mi u kolektivnoj svesti nemamo „zapis“ o meditaciji kao duhovnoj praksi (ukoliko se nije radilo o nekim mojim ličnim unutrašnjim otporima ili obavezama koje su me „zatrpavale“ i udaljavale iz „vidnog polja“ meditaciju).

12) Postoji obimna literatura o meditaciji, prve knjige koje sam o ovome čitao bile su o tzv. „transcedentalnoj meditaciji“, u kojoj je meditativna praksa mistifikovana zato da bi „učitelji“ koji vode meditante uzimali „dobar“ novac.

13) Uz obraćanje pažnje na već naglašene uslove, sama praksa je vrlo jednostavna: nastojanje da budemo bez misli, tj. da samo „posmatramo“ misli i slike koje struje kroz svest, ali da pokušavamo da nam oni ne uvlače pažnju u sebe, sve dok ne postanu sve slabiji. Ili: možemo se koncentrisati na određenu „tačku“ u svojoj svesti – puls, disanje, neka reč, itd.

14) Naravno, sve to izvodimo u stanju opuštenosti, nikako u grču. Jasno je da u početku praktikovanja teško nam sve ovo može polaziti za rukom, sve dok, upornom primenom, vežbanjem, ne postignemo veću smirenost uma. Ali se smirenost ne postiže naporom koncentracije.

15) TO ŠTO MI U POČETKU NE MOŽEMO DA POSTIGNEMO BRZO I LAKO ŽELJENO STANJE SVESTI U MEDITACIJI, NE ZNAČI DA JE NAŠA MEDITATIVNA PRAKSA BEZ EFEKTA! Možda u početku, od 20-ak minuta mi samo 2-3 minuta uspevamo da budemo „van“ vrtloga misli i slika u našem „toku svesti“. Što su veći naš unutrašnji naboj i konfuzija – to je jače strujanje misli i slika u našoj svesti, to nam i više vremena (meseci, godina...) treba da postignemo unutrašnji mir.

16) Ali, neka i mesecima traje meditiranje u kojem smo samo nekoliko minuta „van“ vrtloga misli i slika – svejedno, meditiranje deluje, i mi moramo proći kroz tu fazu, da bismo ušli u fazu u kojoj ćemo na ovih nekoliko dodati još nekoliko minuta potpune smirenosti, unutrašnje „praznine“. Takoreći, već to što svakodnevno, izdvojivši se iz gužve u kojoj obično živimo, nepomično odsedimo po 20-ak minuta, SA NAMEROM DA POSTIGNEMO UNUTRAŠNJU SMIRENOST, i da postignemo sve ono što smo zapisali kao svoje motive za meditiranje – MORA SAMO PO SEBI POZITIVNO DA MENJA NAŠU SVEST.

17) Mi živimo u svetu teških vibracija, čija je težina u ovim posebnim vremenima dodatno pojačana (jer sve što je teško i tamno izbija na površinu). Ovakve uslove nijedno Biće Hijerarhije Svetlosti utelovljeno ne bi moglo da izdrži, zato se i čekaju bolji usloviu, da bi se neko od njih inkarnirao i pomogao nam iz ovozemaljske perspektive.

18) U takvim uslovima, ni u višim fazama ovladanosti meditacijom, ONI KOJIMA JE DUHOVNA MISIJA VEZANA ZA OBIČNU ŽIVOTNU SITUACIJU, koja ne znači izolovanost u šumi ili na selu, već stalne kontakte sa ljudima i upijanje njihove negativne energije – neka ne očekuju da i nakon godina meditiranja postignu u svakoj seansi meditacije stanje potpune smirenosti uma, da uvek svih 20-ak minuta budu apsolutno bez misli i slika u svojoj unutrašnjosti.

19) Viša faza ovladanosti meditacijom znači da više nema vrtloga misli i slika u nama, da, ako nešto od toga i iskrsne – ne uvlači u sebe našu pažnju, takve misli i slike, u stanju meditacije sve su ređi i bleđi, bez snage i energije, kao senke misli i slika.

* * *

Komentari (2)

1) Što je neko udaljeniji od duhovnosti, ili čak od življenja u skladu sa običnim moralnim normama – manifestacije ega su sve jasnije i grublje. Npr: situacije kada ljudi otvoreno misle samo o svojim interesima i „grabe“ za sebe. Duhovnim rastom mi postupno savladavamo i ukidamo ego, počevši od toga da postajemo obzirni prema drugima, pazimo da im ne naškodimo, da ih ne uvredimo, itd, pa do donošenja odluke da drugima pomažemo.

2) NO, NEOČEKIVANO, ŠTO SE U DUHOVNOM SMISLU VIŠE PENJEMO – TO SU MANIFESTACIJE EGA SA KOJIMA SE SUOČAVAMO SVE TANANIJE I KAMUFLIRANIJE.

3) JEDNA OD NAJTANANIJIH MANIFESTACIJA EGA JE VEZIVANJE NAŠEG ANGAŽOVANJA ZA EFEKTE KOJE U ANGAŽOVANJU NE-POSTIŽEMO. Čak i ako krenemo sa ispravnim motivom, da nešto učinimo za opšte dobro, to što ne vidimo jasne efekte može da nas obeshrabri i koči u angažovanju, prosto takvom našem angažovanju ne vidimo smisao. Npr: padne nam na pamet da pokrenemo ljude da nešto sredimo u svojoj ulici, ako naiđemo na nezainteresovanost ljudi, ili na njihovo nerazumevanje, na to da ne cene naš trud – MI ODUSTAJEMO, JER NE VIDIMO EFEKTE SVOG ANGAŽOVANJA, ANGAŽOVANJE BEZ VIDLJIVIH EFEKATA PROSTO NAM DELUJE BESMISLENIM. Efekti koje postižemo motivišu nas, ako nema efekata, nema ni podsticaja za angažovanje.

4) Reklo bi se – zar to nije normalno, šta tu nije u redu?!

5) Moram da priznam, ne zato što je to nekome važno, već da bih naznačio da je i meni taj mehanizam dobro poznat – svim ovim kao da sam formulisao dijagnozu sopstvenog nedovoljnog angažovanja poslednjih godina. Bilo je dosta situacija u kojima sam sa dobrim motivima, želeći da ljude pokrenem na neke promene, izvodio razne akcije, uvek sam nailazio na konzervativizam i inertnost ljudi, i uvek sam odustajao. PROSTO MI JE TO, KAO I DRUGIMA U SLIČNIM SITUACIJAMA, BILO JEDNO NORMALNO I RACIONALNO REAGOVANJE.

6) Sve dok u Učenju Bića Hijerarhije Svetlosti nisam naišao na jedno odlično, meni toliko ubedljivo objašnjenje...!

7) NAŠE VEZIVANJE ZA EFEKTE NAŠEG ANGAŽOVANJA – SAMO JE IZUZETNO TANANA MANIFESTACIJA EGA! Naš ego se hrani uspehom koji vidi da postiže u svom angažovanju, kada nema efekata, nema ni „hrane“ i podsticaja za angažovanje. Grublji vid efekata su pohvale drugih, finiji vid – zadovoljstvo onim što je urađeno, samo po sebi. I ovde bi se reklo – šta je loše u tome što smo zadovoljni urađenim poslom?! Naravno, ne radi se baš o nečem lošem, ali to nije duhovno ispravan stav nekoga ko teži tome da se oslobađa iluzija. Ako smo se iskreno angažovali, a nije bilo efekata – onda treba da smo nezadovoljni? Ili, zamislimo pretpostavljenu situaciju: uspešno smo angažovali ljude u svojoj ulici, sredili smo neki mali park za decu, zadovoljni smo tim efektima. Sledećeg dana prođu tzv. huligani tim parkom i sve urađeno razruše. ŠTA ĆEMO SAD, KAKO ĆEMO SE OSEĆATI I REAGOVATI?!

8) KAKAV JE DUHOVNO ISPRAVAN STAV, PREMA UČENJU BIĆA HIJERARHIJE SVETLOSTI?

9) BITNO JE DA U VEZI SA SVIM ONIM ŠTO U ŽIVOTU RADIMO POSTAVIMO DUHOVNO ISPRAVAN MOTIV I DA SE SA TIM MOTIVOM UPORNO ANGAŽUJEMO, NE OBRAĆAJUĆI PAŽNJU NA EFEKTE. Jer naša dotignuća koja se beleže u našim finjiim telima su takvi motivi i energija ulagana u angažovanje na osnovu njih, a ne postignuti efekti. Jer efekti su podložni propadljivosti, posebno ako su vezani za materiju.

10) DUHOVNO ISPRAVAN MOTIV... On se najpre odnosi na nameru da služimo svemu što je Bog stvorio, na način koji je nama, u našoj životnoj situaciji dostupan, takođe i na nameru da doprinosimo pozitivnom preobražavanju svega oko sebe. Bitno je da mi te namere iskažemo, zabeležimo, a onda da zatražimo pomoć i usmerenje od Boga ili od Bića Svetlosti kome se obraćamo, ili od svog Višeg Ja. A POTOM DA KRENEMO U ANGAŽOVANJE, NASTOJEĆI DA SE DRŽIMO TOG STAVA – DA SE NE OSVRĆEMO NA EFEKTE.

11) U tom smislu nema beznačajnih poslova, ničija radna i životna pozicija nije slučajna. Prodavačica u nekoj maloj prodavnici može da postavi kao svoj motiv – želju da sa iskrenom ljubaznošću i susretljivošću dočekuje i uslužuje ljude koji dolaze, da pokušava da na njih prenese deo svog dobrog raspoloženja („pozitivnih vibracija“). Ljudi to mogu da osete, mogu da ne osete, može da im bude važno, možda i nevažno, možda neki budu čak reagovali sa nezahvalnošću, itd. (Naravno, postoji tu paleta motiva, koji nisu duhovno ispravni: glumljena ljubaznost, zbog zadržavanja radnog mesta, pri čemu je ta ljubaznost deo „opisa radnog mesta“, itd.)

12) SVAKI POSAO KOJI RADIMO I SVAKA ŽIVOTNA SITUACIJA OMOGUĆAVAJU OVAKVO NAŠE POSTAVLJANJE, PITANJE JE SAMO DA LI SE OPREDELIMO ZA NJEGA.

* * *

Dopunsko objašnjenje

1) Objašnjenja i uputstva iz Učenja su vrlo jasni i jednostavni.

2) Međutim pri njihovoj primeni mi se stalno možemo „spoticati“ o komplikacije i nedoumice... Izgleda da same teške vibracije Zemlje tako deluju, izvitoperujući i usložnjavajući i ono što je jednostavno, a i naša tzv. spoljašnja svest je na isti način orijentisana: od jednostavnih ideja mi spontano umemo da napravimo široku i komplikovanu „filozofiju“.

3) Dakle, i u ovom slučaju u praktičnoj primeni može se javiti veliki broj komplikovanih situacija i problema koji nas mogu zbunjivati.

4) Na primer: kako da na svom poslu služi Bogu i drugima onaj ko u fabrici radi za trakom, takoreći kao automat... Kako onaj ko radi u administraciji? Da li je sve u redu kod nastavnika koji zamišlja da pomaže učenicima u sticanju znanja, tj. da pomaže drugima, a u okviru našeg postojećeg sistema obrazovanja to ispada kao maltretiranje učenika? U svetu u kome vlada logika profita i opsednutost merenja kvantiteta i kvaliteta angažovanja – visinom plate, tj. novcem (biblijsko klanjanje „zlatnom teletu“), čovek može i spontano da se oseća glupo ukoliko ima kao motiv nešto što niko u njegovoj okolini nema – pomagati drugima bez ikakvog interesa. itd, itd.

5) Mi ne možemo da se bavimo stotinama ovakvih pitanja koja nam mogu iskrsavati... Usredsredimo se na ono što je BITNO!

6) A) Najpre je bitno da jasno formulišemo i iskažemo svoje opredeljenje da služimo Bogu i svemu što je Bog stvorio. B) Bitno je da želimo da doprinosimo svetlosnom preobražavanju sveta u kojem živimo, tj. našeg okruženja u kojem živimo, u meri u kojoj nam to životna situacija dopušta. V) Bitno je da tražimo, molimo Boga, Bića Hijerarhije Svetlosti i naše Više Ja (Ja Hrista) za pomoć i usmerenje u svemu tome. G) DA NAS U SVAKOM ANGAŽOVANJU POKREĆE I ZADOVOLJAVA TAJ, TAKAV MOTIV, A NE VIDLJIVI EFEKTI KOJE NE-POSTIŽEMO.

7) Sve ostalo – razrešiće nam se samo od sebe, odnosno stići će nam iznutra potrebno usmerenje. Npr: onaj ko radi za fabričkom trakom ne može na tom mestu ništa da preobražava, jer to nije u njegovom domenu, ali tim radom on služi svojoj porodici, van radnog mesta može da nađe druge vidove služenja... Itd.

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0035 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "O praksi meditacije" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške