Učenje Bića Hijerarhije Svetlosti - II - Poglavlje 12.
 
Autor teksta
 
plavizrak
Šifra teksta
 
UBHSII12
Datum kreiranja
 
26-03-2009 20:22:30
Datum poslednje izmene
 
26-03-2009 20:28:54
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
2007
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Duhovni Put: u okviru tradicionalne crkve i van nje
 

46. poruka-lekcija: principi Božanske Logike

1) Pravedno rasuđivanje podrazumeva stav da Bog ima pravo da nas kuša na razne načine, jer svako takvo kušanje znači mogućnost razvoja naše duše.

2) Ničeg u životu, što nam ljudi oduzmu, ne lišavaju nas ljudi, već Bog, a ljudi se javljaju izvršiocima Njegove Volje.

3) I naši lični odnosi sa Bogom, i naši lični odnosi sa bićima iluzija (sa đavolom): nalaze se u nama.

4) Zato nije suštinski važno kakvoj religiji, religioznoj grupi ili kakvom religioznom pravcu pripadamo, najvažniji su naši lični međusobni odnosi sa Bogom.

5) Mi možemo trčati iz jedne crkve u drugu, iz jedne religije u drugu, iz jedne duhovne grupe u drugu, ali mi nećemo naći mir u svojoj duši, sve dok ne shvatimo da se i Bog i sile iluzija (đavo) nalaze u nama.

6) A spoljašnja religija i spoljašnji religiozni sistem imaju samo pomoćno značenje. I oni su nam korisni samo do onog vremena, dok nam pomažu da se razaberemo u rešavanju naših unutrašnjih problema: koji se tiču naših međusobnih odnosa sa Bogom.

7) Sve se opredeljuje ne po spoljašnjoj pripadnosti ispravnom ili pogrešnom religioznom pravcu, sve se opredeljuje po našim unutrašnjim usmerenjima i po traganju za istinom u nama samima.

8) Ako smo iskreno duhovno usmereni, mi ćemo uvek, u okvirima svake religiozne konfesije, sresti ljude, koji su nam sazvučni po vibracijama, i mi ćemo od njih dobiti upravo ono, što nam je više od svega potrebno za razvoj naše duše u datom momentu.

9) Mi sami svojim energijama privlačimo sebi one životne situacije koje se, suštinski, javljaju za nas testovima na našem putu i iz kojih smo dužni da časno izađemo.

10) I – za nekoga je neophodno da zađe van granica tradicionalne crkve, a za nekoga je neophodno da bude u granicama ove crkve.

11) Ne zato što je takva crkva toliko dobra, nego zato što je za nedovoljno iskusnu dušu tog čoveka bolje da bude u okviru ustaljenih, prašnjavih tradicija.

12) Nema i ne može biti opštih preporuka za sve: svaki čovek se nalazi na svom stepenu evolucionog razvoja, i ono što je dobro za jednog – može biti pogubno za drugoga.

13) Da bismo realizovali Božanske rukovodeće principe u našem životu, u saglasju sa zakonom zemlje u kojoj živimo, nama može da zatreba spoljašnja organizacija.

14) Ta organizacija ne mora obavezno da bude religiozna, to može biti bilo koja organizacija, predodređena za unošenje principa Božanskog rukovođenja u svaku sferu našeg života: vaspitanje dece, briga o starima i beskućnicima, medicinsko opsluživanje, obrazovanje, čak svaki biznis...

15) ) Život je raznovrstan, i neophodno je da svaka oblast ljudske delatnosti bude izgrađena na višim Božanskim principima, a ne na principima samoživosti.

16) ) I ponekad, ako smo sposobni da izgradimo organizaciju i ostvarimo u njoj rukovodstvo u saglasnosti sa višim Božanskim principima, mi donosimo korist ne manju nego u slučaju kada bismo ceo svoj život posvetili molitvama u manastiru. 17) Molitva delima uvek je bila i ostaje jednom od naviših formi molitava.

* * *

46. poruka-lekcija: dodatna tumačenja

1) Padre Pio je živeo, kao sveštenik Rimo-katoličke crkve, u XX veku. Bio je poznat po stigmatama, koje je nosio u većem delu svog života. Ljudi su masovno dolazili na bogosluženje, koje je on držao, samo da bi videli njegove stigmate.

2) On je nosio to breme na svom telu, zato što je na unutrašnjem nivou prihvatio na sebe to breme, to je bila dobrovoljna želja njegove duše, da nosi te stigmate.. Istovremeno, sa tim stigmata on je preuzeo na sebe značajni deo svetske karme.

3) On je pripadao Rimo-katoličkoj crkvi celog života i služio je toj crkvi. Mnogi su, posle njegove smrti, navodili njega kao primer, kao obrazac predanosti crkvi i obrazac pokornosti crkvenim dogmama i pravilima.

4) On je zaista ostao u crkvi, čak i pošto su ga lišili, na mnogo godina, prava da prima ispovest od ljudi koji su mu dolazili. To je bio osnovni deo njegovog služenja: u vreme ispovesti, on je preuzimao deo karme onih ljudi, od kojih je primao ispovesti, da bi olakšao njihovo karmičko breme.

5) On je takođe imao mogućnost da u vreme primanja ispovesti vidi prave uzroke onih problema, sa kojima su se ljudi susretali u svom životu, i on je mogao da im daje lekcije i pouke, koje su im neophodne za njihove duše.

6) On je razgovarao ne samo sa čovekom, kojeg je ispovedao, već je razgovarao i sa dušom tog čoveka, i trudio se da učini sve što je moguće, da bi olakšao breme, koje je ležalo na tom čoveku, kao karma njegovih prošlih postupaka. Činio je sve to, iako se u zapadnoj hrišćanskoj crkvi ne koristi taj pojam „karme“.

7) Svejedno, on je imao mogućnost da vidi uzroke stradanja duša i činio je sve što je od njega zavisilo, da olakša to stradanje i da usmeri spoljašnji um čoveka, kojeg je ispovedao, na pravi put, koji bi mu dozvolio da izbegne uzroke stradanja njegove duše u budućnosti.

8) Mnogi ga navode kao primer, kao obrazac smirenosti pred crkvenom hijerarhijom. On zaista nije napustio crkvu za sve te duge godine, u kojima je očekivao da mu se vrati pravo da ispoveda ljude. On nije napustio crkvu, ne zato što se pomirio sa nepravednošću u odnosu na njega, od strane rukovodstva crkve. Jednostavno, on nije video drugi put, osimj Rimo-katoličke crkve, kojim bi mogao da se koristi, da bi ispoljio takvo pravo služenje ljudima.

9) I, šta je mogao da suprotstavi tom rešenju crkve? Svoju borbu? Da počne da se bori za svoje pravo da služi ljudima?

10) On je pravedno rasuđivao, da Bog ima pravo da ga kuša na razne načine. I On je to učinio kroz rukovodstvo crkve. Bog ga je lišio prava da iskoristi svoj dar, Bog, a ne ljudi, koji su se u datom slučaju javljali izvršiocima Njegove Volje. Dakle, nije se radilo o njegovoj pokornosti i smirenosti pred rukovodstvom crkve i pred zakonom crkve, radilo se o njegovoj smirenosti i pokornosti pred Voljom Boga.

11) Bog ima pravo da nas liši svega, prema čemu osećamo makar malu vezanost, da bi nas proverio, da bi proverio našu predanost Njegovoj Volji. Postoje samo naši međusobni odnosi sa Bogom, naši lični odnosi sa Bogom, i naši lični odnosi sa bićima iluzija (sa đavolom). I jedno i drugo se nalazi u nama.

12) Zato nije suštinski važno kakvoj religiji, religioznoj grupi ili kakvom religioznom pravcu pripadamo. Najvažniji su naši lični međusobni odnosi sa Bogom.

13) Mi možemo trčati iz jedne crkve u drugu, iz jedne religije u drugu, ali mi nećemo naći mir u svojoj duši, sve dok ne shvatimo da se i Bog i sile iluzija (đavo) nalaze u nama. A spoljašnja religija i spoljašnji religiozni sistem imaju samo pomoćno značenje. I oni su nam korisni samo do onog vremena, dok nam pomažu da se razaberemo u rešavanju naših unutrašnjih problema. Dotle, dok nam pomognu da rešimo naše najglavnije pitanje, pitanje o našim međusobnim odnosima sa Bogom.

14) Mi smo dužni da se uvek sećamo, da unutar svake crkve ima ljudi koji su iskreni služitelji, i ima ljudi, koji su prišli crkvi zato, da bi se poklanjali svom egu.

15) Iskrenih služitelja je sve manje. Ali ih ima u svakoj crkvi i u svakoj religiji. Zato što su snaga svake crkve i njen uticaj zasnovani upravo na onoj Svetlosti, koju u sebi nose sveti ljudi te crkve i te religije.

16) Ako crkva počne da proganja svoje svete ljude, to je takva crkva osuđena na lagano odumiranje, zato što se lišava osnove na kojoj stoji.

17) Mi možemo da tražimo nove crkve i nove ljude, koji nam donose znanja, ali mi možemo, takođe, ostati u okvirima tradicionalnih religija i tradicionalnih crkava. Sve se opredeljuje ne po spoljašnjoj pripadnosti ispravnom ili pogrešnom religioznom pravcu, sve se opredeljuje po našim unutrašnjim usmerenjima i po traganju za istinom u nama samima.

18) I ako smo iskreno usmereni, mi ćemo uvek, u okvirima svake religiozne konfesije sresti ljude, koji su nam sazvučni po vibracijama, i mi ćemo od njih dobiti upravo ono, što nam je više od svega potrebno za razvoj naše duše u datom momentu. I to mogu biti ne samo reči odobravanja ili osporavanja, no i ispiti, koje smo dužni časno da izdržimo, zato što je u datom momentu najčešće to više od svega potrebno za razvoj naše duše.

19) I verovatnoća da se susretnemo sa lažnim religioznim tečajevima i sa lažnim sektama van oficijalne religije – upravo je ista kao i verovatnost da se susretnemo sa lažnim tumačima religija unutar starih i, reklo bi se, proverenih konfesija.

20) Mi sami svojim energijama privlačimo sebi one životne situacije koje se, suštinski, javljaju za nas testovima na našem putu i iz kojih smo dužni da časno izađemo.

21) Zato – ne stremimo tome da nađemo Boga van nas samih, stremimo tome da ustanovimo međusobne odnose sa Bogom unutar nas samih. I mi ćemo obavezno naći na putu čoveka, bio on sveštenik ili ne, koji će nam dati neophodna znanja na našem putu.

22) Treba da se naučimo da slušamo svoje srce, da se naučimo da razlikujemo vukove u jagnjećoj koži, koji traže načine da ovladaju našom dušom, kako unutar tradicionalnih religioznih konfesija, tako i van njih. I nema nikakve garancije da će nam baš onaj čovek, koga sretnemo na svom putu van oficijelne crkve, dati ono što nam je neophodno.

23) Mi upadamo u one životne situacije, koje privlačimo sebi svojim vibracijama. I – za nekoga je neophodno da zađe van granica tradicionalne crkve, a za nekoga je neophodno da bude u granicama ove crkve. Ne zato što je takva crkva toliko dobra, nego zato što je za nedovoljno iskusnu dušu tog čoveka bolje da bude u okviru ustaljenih, prašnjavih tradicija. Jer na svežem vazduhu takva duša može prosto da se razboli i da ne izdrži ispite.

24) Nema i ne može biti opštih preporuka za sve. Svaki čovek se nalazi na svom stepenu evolucionog razvoja. I on što je dobro za jednog – može biti pogubno za drugoga.

25) I još neke praktične preporuke...

26) Nikada ne treba da prihvatamo na sebe nikakve obaveze, povezane sa finansijskim vezama sa bilo kakvom religioznom organizacijom, nikada ne treba da potpisujemo spoljašnje dokumente i dogovore.

27) Naši međusobni odnosi sa Bogom ne mogu biti zasnovani ni na kakvim spoljašnjim obavezama prema bilo kakvoj crkvi ili duhovnoj organizaciji. Mi sami, i samo mi možemo odlučiti koliko novca ili kakve poklone možemo dati ovoj ili onoj organizaciji ili crkvi. I nijedna duhovna organizacija, koja se nalazi na fizičkom planu, ne može nas naterati da preuzmemo na sebe finansijske obaveze prema njoj.

28) Za to, da bismo našli put ka Bogu, nama nije neophodno da pripadamo bilo kakvoj spoljašnjoj organizaciji. Ali za to, da realizujemo Božanske rukovodeće principe u našem životu, u saglasju sa zakonom zemlje u kojoj živimo, nama može da zatreba spoljašnja organizacija.

29) Ali ta organizacija ne mora obavezno da bude religiozna.To može biti bilo koja organizacija, predodređena za unošenje principa Božanskog rukovođenja u svaku sferu našeg života: vaspitanje dece, briga o starima i beskućnicima, medicinsko opsluživanje, obrazovanje, čak svaki biznis...

30) Život je raznovrstan, i neophodno je da svaka oblast ljudske delatnosti bude izgrađena na višim Božanskim principima, a ne na principima samoživosti. I samo od nas samih zavisi – kakvim principima ćemo se rukovoditi u našem životu pri stvaranju tih organizacija.

31) I ponekad, ako smo sposobni da izgradimo organizaciju i ostvarimo u njoj rukovodstvo u saglasnosti sa višim Božanskim principima, MI DONOSIMO KORIST NE MANJU NEGO U SLUČAJU KADA BISMO CEO SVOJ ŽIVOT POSVETILI MOLITVAMA U MANASTIRU.

32) MOLITVA DELIMA UVEK JE BILA I OSTAJE JEDNOM OD NAJVIŠIH FORMI MOLITAVA.

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0033 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - " Duhovni Put: u okviru tradicionalne crkve i van nje" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške