Autor teksta
 
sofija
Šifra teksta
 
mor
Datum kreiranja
 
03-03-2009 11:52:57
Datum poslednje izmene
 
13-01-2011 11:09:24
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
639
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Moralnost
 

Za većinu religija je karakteristično da ističu značaj duhovne ravnoteže ili umerenosti u uspehu i porazu pošto je i jedan i drugi momenat varljiv, nestalan i prolazan, a takođe i naizmeničan. Takva naizmeničnost se poredi s kolom sreće koje se neprekidno okreće, pa se i kaže: "Dok jedan točak od kola izlazi iz blata drugi u njega ulazi".

Svrha Biblijske priče o Jovu i njegovim mnogobrojnim usponima i padovima je da ukaže da se kroz istrajnost i doslednost suštinskim principima (veri u viši smisao ili Boga) ostvaruje potrebna duhovna ravnoteža ili mir u iskušenjima koji se na kraju uvek kruniše uspehom kao i dubljim razumevanjem.

Zato se ni jedno iskustvo u životu ne treba shvatati suviše ozbiljno, fatalno ili tragično. Ono je samo niže sredstvo u procesu razvoja čija je osnovna svrha postizanje višeg stepena smisla ili razumevanja.

U Zen Budističkoj priči "Jel´ tako?" dat je primer unutrašnjeg mira i duhovne ravnoteže učitelja Hakuina koju ni jedan događaj ili incident iz njegove sredine nije bio u stanju da naruši.

Učitelj Zena Hakuin je imao komšije koji su imali mladu neudatu ćerku. Njihova ćerka je ostala trudna s jednim mladićem. Međutim, kada su njeni roditelji saznali za njenu trudnoću ona nije smela da oda ime mladića tako da je rekla da je otac učitelj Hakuin koji je do tada uživao veliki ugled i poštovanje.

Roditelji su u besu otišli do njega i okrivili ga da je on otac deteta. On ih je mirno saslušao i sve što je rekao bilo je: "Jel´ tako?" Kada se dete rodilo roditelji devojke su odneli dete Hakuinu da se on brine o njemu. Hakuin je i to prihvatio s istim duševnim mirom i posvetio se nezi deteta. Iako je Hakuinov ugled bio u potpunosti narušen on tome nije pridavao nikakav značaj.

Posle godinu dana devojka nije više mogla da izdrži i priznala je da Hakuin nije otac već mladi radnik iz ribarnice. Roditelji su opet otišli kod Hakuina da mole za oproštaj kao i da traže dete nazad. Sve što je on na to rekao bilo je: Jel´ tako?" dok im je vraćao dete.

Hakuin je kroz duhovni razvoj zadobio centar snage u samom sebi tako da neprijatni događaji i nepovoljna mišljenja ljudi o njemu nisu imala kontrolu nad njim. Njegova savest je bila čista i to je za njega bilo sasvim dovoljno da oseća unutrašnji mir i spokojstvo.

Hakuin nije procenjivao iskustva kao dobra ili loša već ih je prihvatao onakvim kakva jesu pošto je verovao da sve ima svoj razlog zašto se dešava i da je sve upravo onako kako i treba da bude. Svako od nas ima određena iskustva koja mora da prevaziđe da bi ostvario potreban razvoj ili razumevanje.

Problem nastaje kada se ljudi opiru iskustvu ili kada smatraju da je sa iskustvom koje oni imaju nemoguće ostvariti sreću i mir. Međutim, oni upravo imaju ono iskustvo koje trebaju da imaju ili da upravo kroz njega budu u stanju da ostvare unutrašnji mir.

Naravno, da to nije lako pošto najčešće iziskuje uvid u vlastitu ograničenost, skrivenu potrebu kontrole ili arogantnost ega koja se mora prevazići. Ali, upravo se u tome i stastoji proces progresivnog razvoja.

Pojedina religiozna učenja koja propagiraju krajnju pasivnost kao vrhunski domen mudrosti i postizanja sklada u egzistenciji često priču o Hakuinu navode kao primer koji govori u prilog njihovom shvatanju.

Hakuinova reakcija je bila u potpunosti adekvatna i mudra za njegovu situaciju. Ma šta da je on pokušao učiniti on nije mogao dokazati njegovu nevinost pošto je devojka bila očajna i takvu laž je smatrala kao najpovoljnije rešenje.

Ali, njemu kao duhovno razvijenom čoveku nije ni stalo do toga da dokazuje vlastitu nevinost jer je znao da je suština postojanja red i da se istina kad tad mora ispoljiti. Čak i da se ne ispolji za vreme njegovog života njemu je bilo dovoljno da je on zna.

Međutim, da li je pasivna reakcija uvek adekvatna za svaku situaciju u životu ili se za viši sklad i harmoniju takođe iziskuje i aktivnost? Ukoliko bi se Hakuin nalazio u drugačijim okolnostima da li bi njegov stav "Jel´ tako?" imao istu mudrost i zadobio isto poštovanje?

Tako na primer, da je grupa ljudi dovela kod Hakuina čoveka za kojeg je on sa sigurnošću znao da je nevin ili da je krivo optužen za zločin koji nije počinio, kako bi on reagovao da su mu rekli: " Učitelju, mi idemo da ubijemo ovog čoveka?" Da li bi on prihvatio sve kako jeste i odgovorio: "Jel´ tako?"

Da li bi takva reakcija zaista bila adekvatna? Da li bi takva pasivnost rezultirala unutrašnjim mirom i skladom? Ako bi, zar to ne bi onda značilo totalnu sebičnost i otuđenost od okoline i zajedništva gde se apsolutno sve podređuje vlastitom osećanju mira?

Da Hakuin prolazi kraj nekog ko se iživljava ili muči bespomoćno pseto da li bi i tada prihvatio sve kako jeste ili bi preduzeo nešto čak i po cenu da izlaže sebe neprijatnostima?

Ukoliko bi bespomoćno i nedužno dete zatražilo pomoć i zaštitu od Hakuina u slučaju zlostavljanja od strane bolesnih i neodgovornih ljudi da li bi Hakuin trebao ostati pasivan i prihvatiti sve kako jeste ne preduzimajuci nikakvu aktivnost ili potrebne mere da zaštiti dete?

Ponekad čovek ugledavši drugog nepoznatog čoveka koji se davi bez razmišljanja skače u reku i izlaže svoj život opasnosti da bi ga spasao. U takvom činu mi prepoznajemo više sveto zajedništvo koje vlada univerzumom. U njemu se otkriva pritajeni božanski impuls smisla i ljubavi koji se skriva iza pojavne ograničenosti ljudi. Razvoj iziskuje promenu te je neophodna stalna fleksibilnost kojom se uspostavlja ravnoteža izmedju pasivnosti i aktivnosti. Ono što je u određenim situacijama korisno ili potrebno da se čini može biti štetno u drugačijim okolnostima.

Tako na primer, ono što je adekvatno i potrebno da roditelj čini za dete od pet godina štetno je da se čini za dete kada mu je 17 godina. Svaki odnos iziskuje stalni razvoj, promenu ili prilagođavanje da bi se ostvarila potrebna harmonija.

Ono što izdvaja inteligenciju ljudi od inteligencije ostalih živih bića je moralnost. U moralnoj dimenziji (poznanju dobra i zla) sadržana je sama kompleksnost ljudskog razumevanja.

Ostale vrste živih bića nisu u stanju da ostvare radikalan razvoj ili razumevanje kao ljudi zato što nemaju svesnost o dobru i zlu već se njihov razvoj kreće samo u okviru fizičkih zakonitosti ili telesnih potreba. Takva inteligencija je u potpunosti podređena i uslovljenja aktivnošću Telesne svesti te ona u tolikoj meri nema izbor samim tim ni odgovornost ponašanja.

Ljudi pored Telesne svesti imaju i duhovnu dimenziju čime im se omogućava da pored telesnih potreba i ograničenih zakonitosti fizičke dimenzije imaju uvid i u više, suštinske zakonitosti harmonije jedinstva ili zajedništva celokupne egzistencije.

Iz tog razloga se u Bibliji drvo poznanja dobra i zla i navodi kao uslov za dostizanje božanske svesti i razumevanja. U "Edenskom vrtu i Adamovom grehu" (3:4) zmija je rekla ženi: "Nećete vi umreti; nego Bog zna da će vam se u onaj dan u koji okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi, poznajući dobro i zlo." Bog je takođe rekao (3:22): "Eto čovek posta kao jedan od nas s poznanja dobra i zla."

Mogućnost višeg izbora omogućava i mogućnost više slobode koja ima sposobnost kompleksnijeg razumevanja (kreativnosti i destruktivnosti) ali u isto vreme nameće i nužnost više odgovornosti ili izbora ponašanja.

Pasivnost i aktivnost životinja je uslovljena telesnim potrebama dok je kod ljudi ona takođe rukovođena i suštinskim zakonitostima postojanja.

U svesti (svetu) životinja ne postoji svesnost o višem (moralnom) dobru i zlu. Njihova aktivnost u glavnom je motivisana telesnim potrebama ili osećajem udobnosti (zadovoljstva) i neudobnosti (bola). Ako je lav gladan on ide u lov i ubija drugu životinju da bi zasitio svoju glad. Ako nije gladan on leži mirno saživljavajuci se s okolinom ili ambijentom.

Naš svet je kompleksniji. S moralnim zakonom u nama naše aktivnosti nisu vođene samo telesnim (fizičkim) potrebama već imamo i višu svesnost harmoničnog reda zajedništva. Zato je i naše prilagođavanje u fizičkoj egzistenciji kompleksnije jer smo u stanju da napravimo razliku izmedju konstruktivne i destruktivne aktivnosti.

Sve ono što doprinosi harmoničnom razvoju zajedništva ili celine egzistencije doživljava se kao konstruktivnost ili dobro, dok ono što narušava tu harmoniju i zajedništvo ima karakteristike destruktivnog razvoja.

Takva svesnost u ljudima deluje kroz sveti impuls savesti u kojoj se reflektuju suštinske zakonitosti univerzuma i postojanja što je i Žan-Žak Ruso primetio sledećom izjavom: "Savest je glas duše; strasti su glas tela."

S obzirom da se samo kroz suštinske zakonitosti otkriva suštinski smisao kojim su ljudi u stanju da ostvare istinski sklad i u sebi i u interakciji s okolinom, u ovoj egzistenciji nema blaženijeg ili potpunijeg mira i sklada od mira savesti kao što nema ni destruktivnijeg ili mučnijeg nemira i nesklada od nemira savesti.

Savest ljudima omogućava da prevaziđu niže sebične nagone i interese kao i pristrasnost koja nastaje iz osećanja ljubavi (personalnog nadsvesnog) i želje da se zaštite interesi bliskih osoba, čak i onda kad se na račun toga čini nepravda i čteta nevinim ljudima, pa i Marko kraljević kaže: "Ni po babi ni po stričevima, već po pravdi boga istinitog."

Zato se preko savesti i omogućava ljudima da prevaziđu sami sebe i vlastito iskustvo, odnosno da se spoje sa zajedničkom svešću univerzuma čime i ostvaruju progresivan razvoj i razumevanje. Niče isto tako konstantuje: " Truth has had to be fought for every step of the way, almost everything else dear to our harts, on which our love and our trust in life depend, has had to be sacrificed to it. Greatness of soul is needed for it: the service of truth is the hardest service. - For what does it mean to be honest in intellectual things? That one is stern towards one´s hart, that one despises ´fine feelings´ that one makes every Yes and No a question of conscience!"

Ajnštajn je takođe uvideo značaj i ulogu moralnih zakonitosti u procesu progresivnog razvoja ljudi kroz izjavu: "The most important human endeavor is the striving for morality in our actions. Our inner balance and even our very existence depend on it. Only morality in our actions can give beauty and dignity to life."

Kada ljudi prestanu da usmeravaju svoj razvoj kroz moralne zakonitosti (savest) oni više nisu u stanju da osećaju prefinjeni sklad, zajedništvo ili jedinstvo univerzuma što rezultira njihovim potpunim otuđenjem u vidu sebičnosti i arogantnosti kojima se prouzrokuje disharmonija.

Takva disharmonija poprima obeležje destruktivnog nemira i nezadovoljstva iz kojeg nastaje zlo, patnja i očaj. Zlo i destruktivnost nije ništa drugo nego posledica sprečenog duhovnog razvoja kojim se ostaje zarobljen u nižoj otuđenoj svesnosti i razumevanju.

Međutim, neophodno je napomenuti da istinska moralnost kao najviši stepen razumevanja suštinskih zakonitosti (sklada i harmonije) ima uvid i u niži karakter otuđenosti ili ograničenosti (nesklada i disfunkcionalnosti) čime se omogućava njena neophodna fleksibilnost kao osnovni uslov kreativnosti i progresivnog razvoja.

Moralnost koja dobija oblik krutog fanatizma, nerazumevanja, sile ili pobede po bilo koju cenu sama po sebi je disfunkcionalna i predstavlja vid sprečenog duhovnog razvoja. Ona poprima oblik međusobnog antagonizma ljudi koji jos više produbljuje nesklad te se oseća kao teret i mučenje.

Istinska moralnost nema antagonizam već je spremna na kompromis kojim nastoji da uskladi i ublaži međusobne razlike pa ima karakter slobode i kreativnosti, a ne slepe ograničenosti. Ukoliko kompromis nije moguć prihvata se i takva situacija i pronalazi se drugačije rešenje čija je prvenstvena svrha poštovanje osnovnih ljudskih prava i dostojanstva.

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0059 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "Moralnost" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške