Autor teksta
 
sofija
Šifra teksta
 
ntbb
Datum kreiranja
 
03-03-2009 11:21:58
Datum poslednje izmene
 
14-01-2011 12:33:35
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
750
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Naučna teorija Big-Bang
 

Naučno shvatanje sveta priznaje samo materijalnost ili fizičku dimenziju kao postojanje. Ili drugim rečima, samo ono što ima oblik (pojavu) ili što je dostupno uočavanju i analizi. Sve što izlazi izvan toga domena se definiše kao nepostojanje.

Zato se i sama svest vezuje uz oblik i materiju, odnosno poriče se sposobnost njene egzistencije nezavisno od materijalnog oblika. S obzirom da je svest suština života i postojanja, na taj način se uvodi pojam nepostojanja ili nebića. Koliko je takav stav osnovan ako se uzme u obzir činjenica da sam sistem postojanja daleko prevazilazi kapacitet uočavanja i razumevanja ljudi?

Svako shvatanje koje izlazi izvan domena fizičkog ili prelazi u sferu intuitivnog svesnog ili nefizičkog se omalovažava i obezvređuje zbog nedostatka dokaza u fizičkoj sferi. Iz tog razloga se duhovnom ili religioznom shvatanju ne pridaje veći značaj. Međutim, često se upravo odbačene i omalovažene religiozno duhovne teorije mukotrpnim i napornim naučnim istraživanjima pokažu kao tačne.

Tako na primer, naučna pretpostavka o "praiskonskom atomu" koja je vezana uz teoriju Velikog praska (Big-Bang) ima dosta podudarnosti s drevnim konceptom o "svetskom ili kosmičkom jajetu."

Teorija Velikog praska (Big-Bang) je najpoznatija ili najprihvaćenija teorija nastanka univerzuma pošto su se mnoge njene postavke potvrdile kao tačne. Jedna od njih je da se univerzum nalazi u stanju stalnog širenja. Teoriju Velikog praska je prvi predložio Georges Lemaitre (Belgijski fizičar i katolički sveštenik) samo što ju je on nazvao "hipoteza praiskonskog atoma" dok je Fred Hoyle prvi upotrebio ime teorija Velikog praska.

Po toj teoriji stanje izuzetne gustine i temparature je dovelo do Velikog praska usled kojeg se praiskonski atom koji je sadržavao svu masu univerzuma razdelio stvarajući prostor i vreme i nebeska tela.

Po Lemaitre širenje univerzuma će se nastaviti sve do jedne izvesne granice gde će opet doći do njegovog ponovnog skupljanja što će rezultirati time da se sve opet zgusne u pređašnje zgusnuto stanje praiskonskog atoma. Takva teorija o zgusnutoj masi ili singularnom praiskonskom atomu može se naći u mnogim religioznim objašnjenjima.

Najraniji koncept o jajoliko oblikovanom kosmosu nalazi se u Sanskritskim spisima. O tome se veoma detaljno govori u Brahmanda Purana. Reč Brahmanda je sastavljena od dve reči gde Brahm znači ´kosmos´ ili ´širenje´, a Anda znači ´jaje´. U Rig Veda izvor nastanka univerzuma je ´zlatna utroba´ ili ´zlatni fetus´ (Hiranyagarbha). U Vayu Purana (4.74-75) piše: "The whole universe including sun, moon, planets, and galaxies was all inside the egg, and the egg was surrounded by ten qualities from outside." U Kineskom mitu Pangu univerzum je takođe poceo kao jaje. Isto se odnosi i na neke Egipatske i Finske mitove.

Šta je objašnjeno teorijom Velikog praska, praiskonskim atomom ili zgusnutom masom? Kako je nastala ta masa i temparatura? Iz ničeg? Nepostojanja?

Religiozno (duhovno) shvatanje poriče dimenziju nepostojanja, time što definiše svest kao nefizički ili bezoblični entietet smisla i života koji ima svojstvo kreativnosti, samorazvoja, bezvremenosti ili neuništivosti.

Po tom shvatanju ne postoji nepostojanje već samo svest ili smisao u razvoju ili promeni. Svest sopstveni razvoj ostvaruje stalnim sažimanjem i ekspanzijom sto se reflektuje kao pojava tame i svetlosti, tj. pasivnog i aktivnog stanja u fizičkom postojanju.

Dok nauka pasivno stanje definiše kao nepostojanje religija ga definiše kao suštinsko "svesno jezgro" koje usled sveobuhvatnosti ili ostvarenog savršenog razvoja ostaje mirno, a aktivno stanje fizičke dimenzije odredjuje kao fazu razvoja s karakteristikama ograničenosti, nesavršenosti ili nemira.

Religija suštinu (bitak) svesti tumači kao apsolutno jedinstvo ili punoću ljubavi koja kad dostigne vrhunac sažetosti (ekstaze) kulminira u kreativnu misao kojom nastaje ekspanzija individualnosti i aktivnosti kojima se osvaruje razvoj, te onog momenta kada se ostvari viši stepen smisla ili savršenstva svest ponovo kulminira u ljubav čime nastaje njeno sažimanje. Zato ova dva komplementarno suprotna stanja svesti uslovljavaju i stvaraju međusobno postojanje stalnom naizmeničnošću.

Takvo verovanje je dato i u Hermesovom zakonu. Na Emeraldskoj Ploči koja je takođe poznata pod imenima Tabula Smaragdina i Hermesova Tajna, za koju se veruje da je napravljena od Egipatskog mudraca ili boga Hermesa Trismegistusa koji se povezuje uz Egipatskog boga Thoth ili Grckog boga Hermesa između ostalog piše i sledeće: " To što je ispod odgovara tome što je iznad, a to što je iznad odgovara tome što je ispod da bi se ostvarilo čudo Jedne Stvari."

Po Hermesovom zakonu isti princip važi i za pojavnu (fizičku) i suštinsku (nefizičku) dimenziju postojanja. Pošto u fizičkoj dimenziji postoje komplementarne suprotnosti čijom interakcijom se uzrokuje stalna promena to znači da i suštinska svesna dimenzija takođe sadrži dva komplementarno suprotna stanja aktivnosti i pasivnosti čija stalna naizmeničnost uzrokuje promene.

Isto tako, time se fizička (pojavna) dimenzija postojanja takođe određuje kao komplementarna suprotnost nefizičkoj (suštinskoj) dimenziji postojanja te po tom principu vrši s njom interakciju. Dok u fizičkoj egzistenciji nešto postaje veće širenjem dotle je u nefizičkoj ili svesnoj dimenziji obrnuto. Svest sažimanjem ostvaruje višu sveobuhvatnost ili suštinu te je apsolutna svesna sažetost ili nemanifestovanost apsolutna bezgraničnost, sloboda i savršenstvo.

Naizmenična promena aktivnog i pasivnog stanja svesti (postojanja) koja ima karakteristiku stalnog sažimanja i ekspanzije se reflektuje u celom univerzumu kao ravnomerni ritam (pulsiranje) vremena (sezone) kao i života. Tako na primer, dan zamenjuje noć, leto zimu, rad iziskuje odmor, budno stanje spavanje... Kod ljudi i životinja život pulsira kroz otkucaje srca, izdisaj i udisaj itd.

Kroz takve pojave se vidi da jedno stanje uvek kulminira u drugo ili vlastitu komplementarnu suprotnost, odnosno da se odvija stalno kruženje u kojem ni jedno stanje u potpunosti ne nestaje već se samo smenjuje.

Odredjivanje svesti kao suštinskog entiteta postojanja koji kreira pojavu, oblik ili materiju zastupljeno je skoro u svim religioznim učenjima koja su nastala nezavisno jedna od drugih.Tako na primer, u Tao Te Ching piše: "Ono bez oblika prožima sve oblike." "Sve stvari sveta su rođene od telesnog a telesno je rođeno od netelesnog." Biblija navodi sledeće: "Verom poznajemo da je svet rečju Božjom stvoren, tako da je ono što je vidljivo postalo iz nevidljivog." U Gnosticizmu: The Hypostasis of the Archons (The Reality of the Rulers) piše: "And she established each of his offspring in conformity with its power - after the pattern of the realms that are above, for by starting from the invisible world the visible world was invented."

Za Budiste suština svega je praznina koja predstavlja suprtonost materijalnosti. Nasadiya Sukta iz Rigveda govori o Jednom biću-nebiću koje "diše bez daha". U Upanišadima Brahman je predstavljen kao bezoblično Jedno koje je neiskazivo. Jevrejska religija ili Judaizam propoveda Boga kao apsolutno bestelesno jedinstvo izvan vremena. U Soto Zen se kaže: " Sve je Jedno i sve je različito."

Iako različite religije imaju različita imena za svesni bitak kao na primer, Bog, Tao, Alah, Brahman itd. sve ga one definišu kao suštinsko Jedno iz kojeg sve nastaje i u koje se sve vraća. Kao i apsolutnu punoću ili zajedništvo svih razlika u jedinstvenoj celini ili prosvetljenoj sveobuhvatnosti koja krije tajnu postojanja. U takvom svesnom stanju prestaje svaki nemir ili aktivnost jer se bića ujedinjuje sa svojim bitkom u kojem pronalaze istinu ili ostvaruju mir svog suštinskog bitisanja.

Mišljenje da je svest suština materije, a ne materija svesti nije karakteristično samo za religiozno (duhovno) shvatanje već ono takođe ima pristalice i u samom krugu naučnika i to u većini slučajeva onih koji su ostvarili vrhunska dostignuća u oblasti fizike.

Pored pomenutog David Bohm, Neils Bohr pa u izvesnom smislu i Ajnštajna, Nobelovac Max Planck je takođe izjavio: "I regard consciousness as fundamental. I regard matter as derivative from consciousness. We cannot get behind consciousness. Everything that we talk about, everything that we regard as existing, postulates consciousness."

Planck je bio poznat po religioznosti koja se još više učvrstila njegovim prodiranjem do suštine fizičkih zakonitosti. On je takođe dao i sledeću izjavu: "All matter originates and exists only by virtue of a force which brings the particle of an atom to vibration and holds this most minute solar system of the atom together. We must assume behind this force the existence of a conscious and intelligent mind. This mind is the matrix of all matter."

Koliko hipoteza o svesti (još uvek neshvaćenom bezobličnom entitetu smisla) kao neuništivoj suštini postojanja iz koje sve nastaje (uključujući materiju ili oblik) i u koju se sve vraća, zvuči iracionalno? Koliko naučna pretpostavka da materija (kao suština postojanja) nastaje slučajem iz besmisla nepostojanja ili ničega zvuči racionalno?

Iz iskustva znamo da svest ima ogromnu kreativnu snagu, odnosno da predstavlja suštinu pojave i oblika. Mišljenje ima snažan efekat na doživljavanje realnosti. Tako na primer, u slučaju halucinacije ili delirijuma, ljudi kreiraju drugačiju realnost u kojoj materijalni oblici u fizičkoj egzistenciji dobiju potpuno drugačiju pojavu ili podležu drugačijim zakonitostima.

Osobe koje imaju anoreksiju doživljavaju sebe kao gojazne iako njihova tela često imaju oblik hodajućih skeleta. Izrekom: "Ono čega se bojiš, ono i kreiraš" - takođe je zapažena moć mišljenja u određivanju materijalnih oblika, fizičkih zakonitosti ili samom doživljaju fizičke egzistencije.

Iako se naša suština nalazi u bezvremenskoj sažetosti mira koja je izvan aktivnosti mišljenja, u fizičkoj egzistenciji mišljenje postaje moćno sredstvo kreacije. Zato je neophodno stalno preispitivanje vlastitog mišljenja ili unutrašnjeg dijaloga kojim kreiramo i sebe i sve izvan sebe.

Mi vidimo samo ono što mislimo da vidimo. Prema tome, viđena stvar je uvek produkt mišljenja. Ako čovek promeni svoj pogled na svet ili svoje mišljenje o tom svetu, tad se i taj svet takođe menja.

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0066 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "Naučna teorija Big-Bang" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške