Autor teksta
 
sofija
Šifra teksta
 
zb
Datum kreiranja
 
03-03-2009 11:50:05
Datum poslednje izmene
 
13-01-2011 11:10:04
Status teksta
 
JAVNI TEKST
Pregledano puta
 
798
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
Značaj balansa
 

Ubrzani tehnološki razvoj pored određenih pozitivnih promena nosi sa sobom i promene koje doprinose sprečavanju duhovnog razvoja ljudi. Jedna od takvih promena je sve brži tempo života kojim se ljudi otuđuju od prirode ili harmoničnog pulsiranja univerzuma.

S obzirom da je prirodni ritam neophodan za uspostavljanje sklada ili balansa između komplementarnih suprotnosti fizičke egzistencije, dolazi do sve izraženijeg nesklada, ne samo između ljudi i njihove okoline, već i nesklada u samim ljudima.

Na taj način ljudi gube kontakt sa suštinskom blagodetnom dimenzijom mira i spokoja u sebi. Bez takvog kontakta ljudi nisu u stanju da se funkcionalno razvijaju ili da osmišljavaju vlastitu egzistenciju.

Ukoliko se biljki povredi ili preseče koren ona boluje, vene ili se suši. Isto se dešava i s ljudima. Bez neposrednog kontakta s vlastitom suštinom koja potiče iz sveopšteg sklada ili jedinstva univerzuma dolazi do različitih psihičkih poremećaja kao i depresije.

Fizička dimenzija postojanja je pojavna, aktivna ili prolazna dimenzija zato je neophodno imati svesnost o pasivnoj ali večnoj i smisaonoj dimenziji svoje suštine. Bez nje se ljudi "izgube" u aktivnosti ili u onome što im se dešava, tako da nisu u stanju da ostvare konstruktivan mir i razumevanje ni sebe ni svega izvan sebe.

Ukoliko ljudi ne dopiru do suštinskog mira u sebi ili najvišeg smisaonog potencijala oni nisu u stanju da shvate život ili aktivnu dimenziju postojanja. Ograničivši se samo aktivnom dimenzijom i spoljašnjom interakcijom doživljavaju se neprekidni usponi i padovi ili konstanatan nemir koji iscrpljuje pošto čovek nije u stanju da ga razume i kontroliše. To rezultira ili preteranom ozbiljnošću ili preteranom površnošću.

Umesto da se život doživljava samo kao prolazna faza razvoja višeg smisla, on se doživljava kao jedini i konačni smisao. Takva ograničenost i krutost, ne samo što sputava, već i oduzima draž životu sto je i Lao Tzu izrazio sledećim rečima: "Kada ljudi ne prihvaćaju kreativnu moć život im se pokazuje u strašnoj zbilji."

Umetnost življenja sastoji se u stalnom uspostavljanju potrebnog balansa između komplementarnih suprotnotnosti ili dualnosti u fizičkoj egzistenciji. Takav balans je moguće ostvariti samo kroz jedinstvo pojavnog, izdvojenog aktivnog stanja svesti (mišljenja) sa njegovim suštinskim pasivnim stanjem ili celinom smisla. Šta to znači?

To znači da se u svakoj situaciji ili okolnostima svesno nastoji dopreti do duhovne ravnoteže ili mira u sebi te iz takvog svesnog stanja inicirati mišljenje. Takvo mišljenje dobija karakter funkcionalnosti koja omogućava potreban uvid i razumevanje i sebe i svega izvan sebe. Na taj način se izdiže iznad okolnosti te se lakse pronalazi konstruktivno rešenje.

Ukoliko se ne dopire do suštinskog mira i sklada u sebi već se ostaje samo u reakciji na okolnosti usled izdvojenog ega prouzrokuje se destruktivan nemir koji može imati vid sebičnog interesa kao i osećanja frustracije, nerazumevanja, otpora, agresivnosti, besa, mržnje, ljubomore itd. Iz takvog stanja svesti nemoguće je ostvariti funkcionalnost koja omogućava potrebno razumevanje neophodno za prevazilaženje okolnosti ili pronalaženje višeg smisla i sklada.

U procesu mišljenja ili aktivnom svesnom stanju zadržavanje u pojavnim suprotnostima fizičke egzistencije dobija vid protivrečnih osećanja što je i Spinoza primetio kroz sledeću izjavu: "Strah ne može da bude bez nade ni nada bez straha." Ukoliko nema mišljenja, ne može biti ni želje, samim tim ni nade, a onda ni straha. Na taj način se postiže stanje mira.

To je jedan od razloga zašto mnoge istočne filozofije davaju prednost pasivnosti tako što nastoje da kroz razne tehnike meditacije u potpunosti zaustave proces mišljenja i time izbegnu nemir prouzrokovan stalnom aktivnošću komplementarnih suprotnosti u fizičkoj egzistenciji.

Međutim, koliko insistiranje na preteranoj pasivnosti može imati funkcionalan karakter ili primenu u svakodnevnom životu ljudi? Fizička egzistencija je aktivna dimenzija razvoja zato je u njoj nemoguće izbeći aktivnost ili zaustaviti proces mišljenja. U pojedinim slučajevima, ne samo što nije funkcionalno da se bude pasivan, već preterana pasivnost može imati štetne posledice za uspostavljanje harmonije.

Puni svesni potencijal se ostvaruje balansiranom upotrebom oba svesna stanja. Ključ funkcionalnosti nalazi se u fleksibilnosti između aktivnosti i pasivnosti. Izvesna doza nade i želje je čak i neophodna pokretačka snaga progresivnog razvoja. Dokle god se nada i želja kreću u okviru potrebnog balansa i kontrole one su funkcionalne. Problem nastaje kada one izmaknu kontroli i balansu te prerastu u opsesivnost.

Nema ništa lošeg u tome da se nečem nada i da se nešto želi pošto u tome i jeste draž i radost života. Umerena želja i nada uvek dozvoljavaju da se prihvata bilo kakav ishod i da se pronalazi mir u onom što jeste a ne samo u onom što se želi ili čemu se nada, za razliku od opsesivne želje i nade.

Jedan od razloga zašto pojedina religiozna učenja insistiraju na izbegavanju želja ili nade je taj što se smatra da se njima vezuje uz fizičku egzistenciju te se time uzrokuje stalno vraćanje ili reinkarnacija. Međutim, progresivnim duhovnim razvojem koji se karakteriše umerenom željom i nadom se ne vezuje uz fizičku egzistenciju već se samo životna radost prihvata sa zahvalnoscu.

Želi se i nada sve dotle dok se nada i želja ne sukobljavaju sa okolnostima. Onog momenta kada je neophodno da se od njih odrekne to se čini bez žaljenja ili gorčine. Primer umerene želje i njenog odricanja imamo u Isusovoj molitvi: "Oče moj! ako je moguće, da me mimoiđe ova čaša! Ali opet ne kako ja hoću, nego kako ti hoćeš."

S duhovnim razvojem ljudi prevazilaze zakonitosti fizičke egzistencije te postaju svesni višeg smisla čime im se omogućava fleksibilan stav u odnosu na nadu i želje. Opsesivnost se javlja kod ljudi koji su ograničeni fizičkom egzistencijom.

Konstruktivan nemir je takođe neophodan pratilac razvoja i promene, a ne neadekvatnosti ljudi. On je značajna pokretačka snaga ka višem i svesnijem miru zato nema ničeg lošeg ili neprirodnog u tome ako se on oseća.

Ukoliko ljudi smatraju da život mora predstavljati konstantnu oazu mira oni početne znakove razvoja ili konstruktivnog nemira mogu okarakterisati kao vlastitu neadekvatnost te ga time produbiti u disfunkcionalan nemir kojim nepotrebno otežavaju vlastiti razvoj.

Ukoliko ljudi shvataju nemir kao normalnu i neophodnu fazu razvoja njima je lakše da ga prihvate ili da mu se ne opiru te da na taj način ostvare mir u nemiru.

Za smisaoni razvoj u fizičkoj egzistenciji neophodni su momenti poniranja do svete tišine u sebi u kojoj se misli rastvraju i stapaju u zajedništvo s celokupnim univerzumom i egzistencijom. Takvi momenti krepe i telo i dušu. Međutim, isto tako neophodni su momenti u kojima je razum aktivan i u kojima čovek preuzima inicijativu promene i razvoja i u sebi i izvan sebe kroz produhovljene misli.

I pasivnost i aktivnost ima svoju svrhu i namenu kao i odgovarajući trenutak primene. Kada su ljudi u stanju da prepoznaju takve momente i da ih pravilno izbalansiraju tada su u stanju i da spoznaju istinsku radost egzistencije. Za uspostavljanje potrebnog balansa ili harmonije univerzuma podjednako je potrebna kreativna aktivnost kao i pasivnost mira. Zato se konstruktivnost ne ostvaruje samo kroz pasivni mir već isto tako i kroz kreativnu životnu aktivnost u vidu stvaralačkog rada, snalažljivosti, duhovitosti, nenasilne borbenosti itd.

Poznata prozna poema "Desiderata" takođe ukazuje na nužnost skladnog spoja aktivnosti i pasivnosti u procesu ostvarivanja životne harmonije ili sreće: "Go placidly amid the noise and haste and remember what peace there may be in silence. As far as possible without surrender be on good terms with all persons. Speak your truth quietly and clearly; and listen to others, even the dull and ignorant; they too have their story.

Avoid loud and aggressive persons, they are vexations to the Spirit. If you compare yourself with others, you may become vain or bitter; for always there will be greater and lesser persons than yourself. Enjoy your achievements as well as your plans.

Keep interested in your own career, however humble; it is a real possession in the changing fortunes of time. Exercise caution in your business affairs; for the world is full of trickery. But let this not blind you to what virtue there is; many persons strive for high ideals; and everywhere life is full of heroism.

Be yourself. Especially do not feign affection. Neither be cynical about love; for in the face of all aridity and disenchantment it is perennial as the grass.

Take kindly the counsel of the years; gracefully surrendering the things of youth. Nurture strength of Spirit to shield you in sudden misfortune. But do not distress yourself with imaginings. Many fears are born of loneliness and fatigue. Beyond a wholesome discipline, be gentle with yourself.

You are a child of the universe, no less than the trees and the stars. You have a right to be here. And whether or not it is clear to you, no doubt the universe is unfolding as it should.

Therefore, be at peace with God, whatever you conceive Him to be, and whatever your labours and aspirations, in the noisy confusion of life, keep peace with your Soul. With all it´s sham, drudgery and broken dreams, it is still a beautiful world. Be careful. Strive to be happy."

STATUS STRANICE: Stranica ovog teksta je formirana za 0.0062 sek.  
 
 
Podesite izgled stranice! Možete promeniti veličinu i boju slova, kao i boju podloge:
 
 
 
POŠALJITE TEKST - "Značaj balansa" - SVOM PRIJATELJU!
 
AKO VAM JE STALO DA I VAŠI PRIJATELJI DUHOVNO NAPREDUJU, OBAVESTITE IH O SAJTU www.OBJAVE.com!
 
Recycle Data
(Ovaj tekst)
Recycle Data
(Ostali tekstovi)
 
 
 Svi moji markeri
 Sve moje beleške